1Тешко земљи размахнутих крила, с оне стране кушанских река,
2која морем шаље гласнике, и водом у чамцима рогозним. Идите, хитри весници, пуку лепа стаса и тамне пути, народу ког се боје и надаље, пуку жилавом и завојевачком, чијом земљом се преплићу реке.
3Сви становници васељене, житељи земље, кад се застава на горама подигне, гледајте; и кад рог затруби, слушајте.
4Јер мени говори Господ: „Одмараћу се и посматрати са својег места, као жега зажарена над светлошћу, као росни облак кад је жега током жетве.“
5Пре бербе, кад процвета лоза, дозревање гроздова је у јеку, и секачима ће посећи младице, и одстранити посечене лозице.
6Заједно ће бити остављени грабљивицама горским и зверима по земљи: грабљивице ће на њима летовати, и све звери земаљске зимовати.
7У то време дар доносиће Господу над војскама пук лепа стаса и тамне пути, народ ког се боје и надаље, пук жилав и завојевачки, чијом земљом преплићу се реке, к месту где је име Господа над војскама, гори Сион.