1После ових догађаја Бог је ставио Авра̂ма на кушњу. Бог га зовну: „Авра̂ме!“ „Ево ме!“ — одазва се Авра̂м.
2Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“
3Устане Авра̂м у рано јутро и осамари магарца. Са собом је повео два момка и свога сина Исака, и пошто је насекао дрва за свеспалницу, дигао се и кренуо на место које му је Бог рекао.
4Трећега дана Авра̂м подигне поглед и издалека угледа оно место.
5Авра̂м рече момцима: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дечак идемо горе. Кад се помолимо, вратићемо се к вама.“
6Авра̂м узме дрва за жртву свеспалницу, натовари их на свога сина Исака, а са̂м је понео ватру и нож. Онда су обојица кренула.
7Исак рече своме оцу Авра̂му: „Оче!“ Авра̂м се одазва: „Ево ме, сине!“ Исак му рече: „Ево, ту су ватра и дрва, али где је јагње за жртву свеспалницу?“
8Авра̂м одговори: „Бог ће се постарати за јагње за жртву свеспалницу, сине мој.“ Тако њих двојица наставе пут.
9Кад су стигли на место за које им је Бог рекао, Авра̂м подигне жртвеник, наслаже дрва, па свеже свога сина Исака и положи га на жртвеник поврх дрва.
10Тад Авра̂м узе нож да закоље свога сина.
11Али Анђео Господњи га позва с неба и рече му: „Авра̂ме! Авра̂ме!“ Он одговори: „Ево ме!“
12Анђео Господњи рече: „Не дижи руку на дечака, нити му шта чини! Сад знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио ни свога сина јединца.“
13Авра̂м се обазре, и гле, иза њега ован; заплели му се рогови у грмље. Авра̂м приђе и узме овна, па га принесе на жртву свеспалницу уместо свога сина.
14Авра̂м назва то место „Господ ће се постарати.“ Зато се и данас каже: „На брду Господњег старања.“
15Анђео Господњи по други пут позва Авра̂ма с неба
16и рече му: „Заклињем се самим собом — говори Господ — пошто си то учинио и ниси ускратио свога сина јединца,
17обилно ћу те благословити, и твоје ћу потомство умножити, те ће бити бројно као звезде на небу и као песак на морској обали. Твоје ће потомство освајати врата својих непријатеља.
18Зато што си послушао мој глас, сви ће народи на земљи бити благословени преко твог потомства.“
19Авра̂м се потом вратио к својим момцима, те су се заједно упутили у Вир-Савеју, где је Авра̂м живео.
20После ових догађаја јавили су Авра̂му: „Ево, и Мелха је родила децу твоме брату Нахору:
21Његовог првенца Уза и његовог брата Вуза, Кемуила, оца Арамовог,
22Кеседа, Азава, Филдеса, Једлафа и Ватуила.“
23Ватуило је био Ревекин отац. Ову осморицу је Мелха родила Авра̂мовом брату Нахору.
24А Нахорова иноча, која се звала Реума, је родила Теваха, Гахама, Тахаса и Маху.