1Откуд ратови и откуд борбе међу вама? Зар не долазе од ваших пожуда које војују у вашим удовима?
2Жудите а немате; убијате и завидите а не можете да остварите; борите се и ратујете. Немате, јер не молите.
3Молите али не добијате, јер из рђавих побуда молите — да бисте то проћердали у својим насладама.
4Прељубници! Зар не знате да је пријатељство са светом непријатељство према Богу? Стога, ко хоће да буде пријатељ свету, постаје Божији непријатељ.
5Или можда мислите да Писмo узалуд каже да Бог љубоморно чезне за духом који је настанио у нама.
6Али он нам дарује још већу милост. Зато каже: »Бог се противи охолима, а понизнима дарује милост.«
7Потчините се, дакле, Богу, а одуприте се ђаволу, па ће побећи од вас.
8Приближите се Богу, па ће се и он приближити вама. Очистите руке, грешници, и освештајте срце, ви који се двоумите.
9Јадикујте, тугујте и заплачите. Нека се ваш смех преокрене у тугу, а радост у жалост.
10Будите понизни пред Господом, и он ће вас узвисити.
11Не говорите један против другога, браћо. Ко говори против свога брата, или свога брата осуђује, говори против Закона и осуђује Закон. А ако осуђујеш Закон, онда га не извршаваш, него си његов судија.
12Само је један Законодавац и Судија, Онај који може да спасе и да погуби. А ко си ти да осуђујеш свога ближњег?
13Чујте сада, ви који говорите: »Данас или сутра отпутоваћемо у тај и тај град, па ћемо тамо провести годину дана, трговати и зарадити.«
14Па ви не знате ни шта ће бити сутра! Јер, шта је ваш живот? Ви сте измаглица која се начас појави, а онда ишчезне.
15Уместо да говорите: »Ако Бог буде хтео, поживећемо и учинити ово или оно«,
16ви се хвалишете и правите се важни. Свако такво хвалисање је зло.
17Ко, дакле, зна како да чини добро, а не чини га, чини грех.