1Чујте сада ви, богаташи. Заплачите и закукајте због беде која ће вас снаћи!
2Иструну ваше богатство, а одећу вам изједоше мољци.
3Зарђаше вам злато и сребро — њихова рђа ће сведочити против вас и прождрети вам тело као огањ. Згрнусте благо у последње дане.
4Ево виче надница што сте је ускратили радницима који су пожњели ваше њиве и вика жетелаца допрла је до ушију Господа над војскама.
5Живели сте на земљи раскошно и распусно; утовили сте се на дан клања.
6Осудили сте и убили праведника; он вам се не противи.
7Дакле, стрпљиво истрајте, браћо, до Господњег доласка. Ево и ратар ишчекује драгоцени род земље и стрпљиво чека док не добије рану и касну кишу.
8И ви стрпљиво чекајте и учврстите своје срце, јер се приближио Господњи долазак.
9Не гунђајте један против другога, браћо, да не будете осуђени. Ево Судија стоји на вратима!
10За пример злопаћења и стрпљивости, браћо моја, узмите пророке, који су говорили у име Господа.
11Ето, оне који су истрајали, зовемо срећнима. Чули сте за Јовову истрајност и видели шта је на крају Господ учинио. Господ је пун самилости и милосрђа.
12А пре свега, браћо моја, не заклињите се ни небом, ни земљом, ни ма којом другом заклетвом. Нека ваше »да« буде »да«, а ваше »не« — »не«, да не будете осуђени.
13Ако се неко од вас злопати, нека се моли. Ако је неко радостан, нека пева хвалоспеве.
14Ако је неко од вас болестан, нека позове к себи старешине цркве, а они нека се помоле над њим и помажу га уљем у име Господа,
15и молитва вере излечиће болесника — Господ ће га подићи. Ако је згрешио, биће му опроштено.
16Стога, признајте своје грехе један другом и молите се један за другога да будете излечени. Много може делотворна молитва праведника.
17Илија је био човек као и ми. Свесрдно се помолиo да не падне киша, и киша три и по године није пала на земљу.
18А онда се опет помолио, и небо је дало кишу, а земља донела род.
19Браћо моја, ако неко од вас одлута од истине, а неко га врати,
20знајте да ће га тај који га је вратио са странпутице спасти од смрти и покрити мноштво греха.