1Немојте, браћо моја, да многи од вас буду учитељи, јер знамо да ће се нама учитељима строже судити.
2Сви ми много грешимо, а ко не греши у оном што говори, тај је савршен човек, способан да заузда и цело тело.
3Када коњима у уста ставимо жвале, да би нам се покоравали, управљамо целим њиховим телом.
4Па и лађама, иако су онолике и силни ветрови их гоне, управља малено кормило куда год кормилар хоће.
5Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Мала ватра запали велику шуму.
6А и језик је ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он цело тело каља и, од пакла потпаљен, пали цео ток живота.
7Човек кроти и укротио је све врсте звери, птица, гмизаваца и морских створења.
8Али језик — то зло које не мирује, пуно смртоносног отрова — ниједан човек не може да укроти.
9Њиме благосиљамо Господа и Оца и њиме проклињемо људе, створене по Божијој слици.
10Из истих уста излазе и благослов и клетва. А то тако не треба да буде, браћо моја.
11Зар на извору из истог отвора извире и слатка и горка вода?
12Зар може смоква, браћо моја, да рађа маслине, или винова лоза смокве? Тако ни слан извор не може да дâ слатку воду.
13Ко је међу вама мудар и паметан? Нека то покаже добрим владањем, делима учињеним у кроткости која долази од мудрости.
14Али, ако су вам у срцу горка завист и свађа, не хвалите се тиме и не лажите против истине.
15То није мудрост која долази са неба, него земаљска, недуховна, демонска.
16Јер, где су завист и свађа, тамо је неред и свако зло дело.
17Али мудрост која долази са неба пре свега је чиста, затим мирољубива, блага, попустљива, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрасна и нелицемерна.
18Миротворци, који сеју у миру, беру плод праведности.