1А неки човек по имену Ананија са својом женом Сапфиром продаде имање,
2па са жениним знањем задржа део новца за себе, а остатак донесе и положи апостолима пред ноге.
3Тада му Петар рече: »Ананија, зашто ти је Сатана испунио срце, па си слагао Светога Духа и задржао део новца од земље?
4Зар ти није припадала пре него што си је продао? А кад си је продао, зар ти новац није био на располагању? Зашто си у своје срце ставио такво дело? Ниси слагао људе, него Бога.«
5Када је Ананија чуо ове речи, паде и издахну, а силан страх обузе све који су то чули.
6Неки младићи устадоше и увише га, па га изнеше и сахранише.
7После отприлике три сата, уђе и његова жена, не знајући шта се догодило.
8Петар јe упита: »Реци ми, да ли сте земљу продали за толико и толико?« »Да«, одговори она, »за толико.«
9»Зашто сте се договорили да искушате Господњег Духа?« рече јој Петар. »Гледај! Пред вратима су ноге оних који су сахранили твог мужа, а и тебе ће изнети.«
10И она истог часа паде пред његове ноге и издахну. Тада уђоше они младићи и нађоше је мртву, па је изнеше и сахранише поред њеног мужа.
11А силан страх обузе сву цркву и све који су то чули.
12Апостоли су чинили многа знамења и чуда у народу. Сви су се једнодушно окупљали у Соломоновом трему.
13Нико други није се усуђивао да им се придружи, али их је народ веома хвалио.
14Број мушкараца и жена који су поверовали у Господа бивао је све већи,
15па су износили болесне на улице и стављали их на постеље и простирке, не би ли, када Петар наиђе, бар његова сенка пала на неког од њих.
16А нагрнуше и многи из градова око Јерусалима, па су доносили болесне и оне које су мучили нечисти духови, и сви су били излечени.
17Тада се првосвештеник и све његове присталице — то јест садукејска странка — испунише завишћу,
18па похваташе апостоле и бацише их у јавни затвор.
19Али Господњи анђео ноћу отвори врата тамнице, па их изведе и рече:
20»Идите, станите у Храм и говорите народу све о овом Животу.«
21И они га послушаше, па у зору уђоше у Храм и почеше да уче народ. Када су првосвештеник и његове присталице стигли, сазваше Синедрион и све старешине Израела, па послаше у затвор да доведу апостоле.
22Али, када су слуге стигле у тамницу, не нађоше их, па се вратише и јавише:
23»Нашли смо затвор добро закључан и тамничаре како стоје пред вратима. Али, кад смо их отворили, унутра нисмо нашли никог.«
24Када су заповедник храмске страже и првосвештеници то чули, почеше у недоумици да се питају шта би то могло да буде.
25Уто стиже један, па им рече: »Ено они људи што сте их бацили у тамницу стоје у Храму и уче народ!«
26Тада заповедник оде са својим подређенима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали да их народ не каменује.
27Када су их довели, поставише их пред Синедрион, а првосвештеник поче да их испитује.
28»Строго смо вам наредили да не учите народ у то име«, рече он, »а ви сте, ево, преплавили Јерусалим својим учењем и хоћете да на нас падне крв тога човека!«
29Тада Петар и остали апостоли одговорише: »Треба се покоравати Богу пре него људима.
30Бог наших праотаца васкрсао је Исуса, кога сте ви убили обесивши га о дрво.
31Њега је Бог својом десницом узвисио као Кнеза и Спаситеља да Израелу подари покајање и опроштење грехâ.
32И ми смо томе сведоци, као и Свети Дух, кога је Бог дао онима који му се покоравају.«
33Када су то чули, силно се наљутише и хтедоше да их убију.
34Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље,
35па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима.
36Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа.
37После тога — у време пописа — појавиo се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле.
38Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен.
39Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.« И они га послушаше.
40Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише.
41А они одоше из Синедриона, радујући се што су били достојни да претрпе понижење за Исусово име.
42И нису престајали да сваког дана у Храму или по кућама уче народ и проповедају еванђеље о Христу Исусу.