1Док су они још говорили народу, приђоше им свештеници, заповедник храмске страже и садукеји.
2Били су озлојеђени што они уче народ и што у Исусу објављују васкрсење из мртвих,
3па их ухватише и ставише у тамницу до следећег дана, јер је већ било вече.
4Али многи од оних који су чули Реч повероваше, па се број мушкараца повећао на око пет хиљада.
5Сутрадан се у Јерусалиму састадоше поглавари, старешине и учитељи закона,
6првосвештеник Ана, Кајафа, Јован, Александар и остали из првосвештеничке породице.
7Они изведоше апостоле пред себе, па почеше да их испитују: »Којом силом или којим именом сте ово учинили?«
8Тада им Петар, испуњен Светим Духом, рече: »Поглавари и старешине народа!
9Ако смо данас позвани на одговорност због доброг дела, учињеног болесном човеку, чиме је он излечен,
10онда знајте сви ви и цео израелски народ: овај стоји пред вама здрав захваљујући имену Исуса Христа Назарећанина, кога сте ви распели, а кога је Бог подигао из мртвих.
11Он је »‚камен који сте ви зидари одбацили, који постаде камен угаони.‘
12И нема спасења ни у ком другом, јер људима није дато ниједно друго име под небом којим треба да се спасемо.«
13Када су видели Петрову и Јованову смелост и када су схватили да су то необразовани и обични људи, зачудише се. Знали су да су они били с Исусом,
14али како су видели излеченог човека где стоји с њима, нису могли ништа да им приговоре.
15Зато им наредише да изађу из Синедриона, па почеше међу собом да се договарају,
16говорећи: »Шта да радимо с овим људима? Јер, сви који живе у Јерусалиму знају да су они учинили очигледно знамење, и ми га не можемо порећи.
17Али, да се ово даље не разгласи у народу, запретимо им да више ником не говоре у то име.«
18Онда их позваше, па им наредише да више ништа не говоре или уче у Исусово име.
19Али Петар и Јован им одговорише: »Сами просудите да ли је пред Богом право да слушамо вас пре него Бога?
20Ми не можемо да не говоримо о оном што смо видели и чули.«
21А они им још једном запретише, па их ослободише. Нису могли да одлуче како да их казне пошто је сав народ славио Бога због оног што се догодило.
22Јер, човек који је био чудесно излечен имао је више од четрдесет година.
23Ослобођени, Петар и Јован одоше својима и известише их о свему што су им рекли првосвештеници и старешине.
24Када су ови то чули, једнодушно зазваше Бога и рекоше: »Господару, ти који си створио небо, земљу и море, и све што је у њима,
25рекао си Светим Духом кроз уста свога слуге Давида, нашег оца: »‚Зашто се пагани буне, а народи узалуд завере кују?
26Устају цареви земаљски и кнежеви се удружују против Господа и против Помазаника његовог.‘
27Заиста, Ирод и Понтије Пилат су се у овом граду удружили с паганима и с народом Израеловим против твога светог слуге Исуса, кога си помазао,
28да учине онако како су твоја рука и твоја одлука унапред одредиле да се догоди.
29Сада, Господе, погледај њихове претње и дај нама, твојим слугама, да твоју Реч говоримо са свом смелошћу.
30Пружи своју руку, да именом твога светог слуге Исуса буде излечења, знамења и чуда.«
31Када су завршили молитву, затресе се место на којем су се окупили и сви се испунише Светим Духом, па почеше смело да говоре Божију реч.
32Сви који су поверовали, били су једно срцем и душом. Нико није говорио да је нешто од његове имовине само његово, него им је све било заједничко.
33Апостоли су са великом силом сведочили о васкрсењу Господа Исуса и велика милост била је на свима њима.
34Нико од њих није оскудевао, јер сви који су поседовали земљу или куће, продавали су их и доносили новац од продаје,
35па га стављали апостолима пред ноге. Од тога се онда сваком давало колико му је требало.
36И Јосиф, Левит, родом Кипранин, кога су апостоли прозвали Варнава — што значи »син утехе« —
37продаде њиву коју је имао, а новац донесе и стави га апостолима пред ноге.