Zechariah 6
1 Потом опет подигох очи своје и, гле, видех четвора кола како излазе између две горе, а горе су биле од бронзе.
2 У првим су колима били коњи риђи, у другим колима црни,
3 у трећим колима коњи су били бели, а у четвртим колима шарени, снажни.
4 Ја упитах и рекох анђелу који је говорио са мном: „Шта је то, господару мој?”
5 Анђео одговори и рече ми: „То су четири ветра небеска који излазе испред Господара све земље.
6 Црни коњи иду у земљу северну, бели иду за њима, а шарени иду у земљу јужну.”
7 Снажни, они иду нестрпљиво да обиђу земљу. Он им рече: „Идите и обиђите земљу!” Они пођоше да обилазе земљу.
8 Тада ме он зовну и рече ми: „Види, они који одоше у земљу северну, умириће дух мој у земљи северној.”
9 Потом ми дође реч Господња говорећи:
10 „Узми приносе од изгнаника, од Хелдаја, од Товије и од Једаје, и тог дана иди у кућу Јосије, сина Софонијиног.
11 Узми сребра и злата и начини венце, па их стави на главу Исусу, сину Јоседековом, великом свештенику.
12 Кажи му и реци: Овако каже Господ Саваот говорећи: ‘Ево човека којем је име Изданак. Он ће израсти с места овог и саградиће храм Господњи.
13 Он ће саградити храм Господњи и биће славан. Седеће и владаће, а биће и свештеник на престолу свом. Мир ће владати међу њима.
14 Венци нека буду у светилишту Господњем за спомен Елему, Товији, Једају и Хену, сину Софонијином.
15 И они који живе далеко доћи ће и градиће храм Господњи. Схватићете да ме је Господ Саваот вама послао. То ће бити ако послушате глас Господа, Бога свога.’”