1Четврте године цара Дарија, четвртога дана деветога месеца, Хаслева, дође реч Господња Захарији,
2кад послаше у дом Божји Сарасара, Регемелеха и људе своје да моле лице Господње
3и да питају свештенике у храму Господа Саваота и пророке и да кажу: „Да ли да плачемо и да постимо петога месеца, као што смо то годинама чинили?”
4Тада ми дође реч Господња говорећи:
5„Кажи свем народу земаљском и свештеницима, па реци: ‘Кад сте постили и плакали петога и седмога месеца седамдесет година, зар сте мени постили?
6А кад једете и кад пијете, зар не једете и не пијете себи?’
7Зар нису то речи које је Господ објавио преко пророка ранијих, кад је Јерусалим био насељен и миран, као и градови око њега, и насељени били јужни крај и равница?”
8Потом дође реч Господња Захарији, говорећи:
9„Овако говори Господ Саваот: ‘Судите праведно и будите милостиви и благи један другоме.
10Немојте да тлачите удовицу, сиротицу, странца, ни сиромаха, и немојте да смишљате зло брату своме у срцима својим.’
11Међутим, они нису хтели да слушају, окренуше ми леђа и запушише уши своје да ме не би чули.
12Као камен отврднуше срца њихова да не би чули закон и речи које им је слао Господ Саваот духом својим преко ранијих пророка. Тад се Господ Саваот силно разгневи.
13Зато као што је он звао, а они нису слушали, тако кад су они звали, ја их нисам слушао”, говори Господ Саваот.
14„Расејао сам их међу све варваре које нису познавали, а земља иза њих опусте тако да нико у њу није долазио, нити се у њу враћао. Тако су земљу благородну у пустош претворили!”