1Потом опет подигох очи своје и, гле, видех свитак како лети.
2Он ме упита: „Шта видиш?” Ја одговорих: „Видим свитак како лети. Дужина му је двадесет лаката, а ширина десет.”
3Он ми рече: „То је проклетство које ће захватити сву земљу. Сваки ће се крадљивац по њему истребити и сваки ће се кривоклетник по њему истребити.”
4„Ја ћу га пустити”, говори Господ Саваот, „да уђе у кућу крадљивцу и у кућу оног који се мојим именом заклиње. Стајаће усред куће да поруши дрвље и камење њено.”
5Потом анђео који је говорио са мном приђе и рече ми: „Подигни очи своје и види шта је то што се помаља.”
6Ја упитах: „Шта је то?” Он одговори: „То се мерица појављује.” Потом настави: „Толика је грешност по целој земљи.”
7И гле, подиже се поклопац оловни, а једна жена је седела усред мерице.
8Тада он рече: „То је злоћа.” Потом је гурну усред мерице и стави поклопац на њен отвор.
9Потом ја подигох очи своје и видех, гле, две су жене излазиле с ветром под крилима. Крила су им била као у роде и дигоше мерицу између земље и неба.
10Тада ја упитах анђела који је говорио са мном: „Куда односе мерицу?”
11И он ми одговори: „Да јој саграде кућу у земљи Сенару и да јој наместе и припреме постоље на коме ће је поставити.”