1Сине мој, кад јемчиш ближњем своме и даш руку своју туђинцу,
2везао си се речима уста својих и ухватио си се речима уста својих.
3Тада, сине мој, учини ово: ослободи се! Пао си у руке ближњем свом. Иди, баци се и салећи ближњег свога.
4Не дај сна очима својим, нити да дремају трепавице твоје.
5Отми се као срна из руке и као птица из руке птичара.
6Иди к мраву, ленштино! Посматрај путеве његове и мудар постани!
7Он нема ни вође, ни управитеља, ни господара.
8Лети припрема храну себи, прикупља јело себи у доба жетве.
9Докле ћеш, ленштино, лежати? Кад ћеш устати од сна свога?
10Мало спавања, мало дремања, мало подвијања руку за починак?
11Утом сиромаштво твоје долази и оскудица твоја као ратник.
12Човек ђаволски и човек зла иду са устима лажљивим.
13Очима намигује, ногама објашњава, прстима показује.
14Прави сплетке, прави зло у срцу свом, свађу замеће.
15Зато ће му одједном пропаст доћи, зачас ће се сломити и неће му лека бити.
16Шест ствари мрзи Господ и седма је гадна души његовој:
17очи горде, језик лажљив, руке које проливају крв невину,
18срце које зле ствари смишља, ноге које на зло хитају,
19лажног сведока који лажи шири и оног који међу браћом свађу замеће.
20Сачувај, сине мој, заповести оца свога и не одбацуј наук мајке своје.
21Привежи их стално за срце своје и обавиј их око врата свога.
22Куд год пођеш оне ће те водити, чуваће те кад заспиш, говориће ти кад устанеш.
23Заповест је светиљка, наук је светлост и пут у живот су опомене строге.
24Оне те од зле жене чувају и од ласкавог језика туђинке.
25Не пожели лепоту њену у срцу свом и немој да те освоји трепавицама својим.
26Због блуднице човек спадне на комад хлеба и прељубница драгоцену душу човеку тражи.
27Може ли се огањ у недрима ставити а да му се одећа не упали?
28Може ли ко ићи по угљевљу зажареном а да не опече ноге своје?
29Тако бива оном ко иде к жени ближњега свога. Неће остати без казне ко год је дотакне.
30Не опрашта се лопову који украде да би утолио глад своју.
31Кад га ухвате, он седмоструко враћа и даје све што има у кући својој.
32Безуман је ко чини прељубу с женом, и ко тако чини губи душу своју.
33Носиће ударце и бруку и не може се избрисати срамота његова.
34Жестока је љубомора мужа. Он не штеди у дан освете.
35Не смирује га никакав откуп и не прима откуп ма колико му дао.