Proverbs 5
1 Сине мој, послушај мудрост моју и пригни уво своје разборитости мојој.
2 Разборитост чувај и знање држи на уснама својим.
3 Са усана туђинке мед капље и непце јој је мекше од уља.
4 Међутим, на крају је горка као пелен и оштра као мач двосекли.
5 Ка смрти силазе ноге њене, а ка подземљу воде кораци њени.
6 Она не пази на пут живота, стазе њене кривудају, а она то не зна.
7 Сада, синови, послушајте мене и не одступајте од речи уста мојих.
8 Нека је далеко од ње пут твој и не приближуј се вратима куће њене
9 да не би другима дао славу своју и немилосрдном године своје,
10 да се не би туђинци наситили имањем твојим и да у кућу туђу не уђе труд твој.
11 На крају би ридао, кад ти усахне тело твоје и месо твоје,
12 говорио би: „Ех, како сам мрзео опомене и како је презирало прекор срце моје.
13 Нисам слушао глас учитеља својих, нити сам пригнуо уво своје онима који су ме поучавали.
14 Умало ме не снађоше све несреће усред збора и сабора!”
15 Пиј воду из студенца свога и ону са извора свога.
16 Изливају ли се напоље извори твоји и по улицама потоци твоји?
17 Нека буду само твоји, а не туђинаца који су с тобом.
18 Нека је благословен извор твој и весели се са женом младости своје!
19 Нека ти је мила као кошута и као газела љупка. Нека те свагда опијају груди њене и уживај у љубави њеној.
20 Зашто би, сине мој, уживао с туђинком и миловао странкињу?
21 Пред очима Господњим су путеви човека и пази на све стазе његове.
22 Злочинца ће зграбити злоћа његова и заплешће се у конопце грехова својих.
23 Умреће без поуке, пропашће због велике лудости своје.