Proverbs 7
1 Сине мој, чувај речи моје и прими у себе заповести моје.
2 Чувај заповести моје, и живећеш, и наук мој као зеницу ока свога.
3 Привежи их себи на прсте и упиши их на плочи срца свога.
4 Кажи мудрости: „Ти си моја сестра”, и разборитост назови пријатељицом
5 да те чува од жене туђе, од незнанке која ласкаво говори.
6 Био сам на прозору дома свога и кроз решетку гледао.
7 Видех међу неразумнима, опазих међу момцима младића безумног.
8 Ишао је улицом до угла њеног и корачао путем ка кући њеној,
9 у сумрак, увече, кад је тама ноћна.
10 И, гле, срете га жена блудно одевена и срца лукавог.
11 Била је разуздана и нападна, нису могле да у кући њеној мирују ноге њене.
12 Била је час на улици, час на трговима и вребала код сваког угла.
13 Она га ухвати, пољуби и рече му безобразног лица:
14 „Принела сам жртву драговољну и данас сам испунила завете своје.
15 Зато сам ти у сусрет изашла да те тражим и нађох те!
16 Развукла сам простирке на постељу своју, везеним покривачима египатским.
17 Намирисала сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18 Дођи да се опијемо љубављу до јутра и уживању се препустимо.
19 Муж ми није код куће, отишао је на далек пут.
20 Новчаник је понео у руци својој, о пуном месецу доћи ће кући својој.”
21 Она га убеди многим речима, одвуче га уснама сјајним.
22 Безумник пође за њом, као во кога на клање воде, као јелен који се у мрежу заплете,
23 док му стрела не пробије јетру, као што птица у замку улеће, не знајући да живот губи.
24 Зато, синови, послушајте мене, пазите на речи уста мојих.
25 Нека не застрањује срце твоје на путеве њене и не лутај по стазама њеним.
26 Много њих је ранила и оборила, много њих је побила.
27 Кућа њена путеви су у подземље, она води у одаје смрти.