1Сине мој, чувај речи моје и прими у себе заповести моје.
2Чувај заповести моје, и живећеш, и наук мој као зеницу ока свога.
3Привежи их себи на прсте и упиши их на плочи срца свога.
4Кажи мудрости: „Ти си моја сестра”, и разборитост назови пријатељицом
5да те чува од жене туђе, од незнанке која ласкаво говори.
6Био сам на прозору дома свога и кроз решетку гледао.
7Видех међу неразумнима, опазих међу момцима младића безумног.
8Ишао је улицом до угла њеног и корачао путем ка кући њеној,
9у сумрак, увече, кад је тама ноћна.
10И, гле, срете га жена блудно одевена и срца лукавог.
11Била је разуздана и нападна, нису могле да у кући њеној мирују ноге њене.
12Била је час на улици, час на трговима и вребала код сваког угла.
13Она га ухвати, пољуби и рече му безобразног лица:
14„Принела сам жртву драговољну и данас сам испунила завете своје.
15Зато сам ти у сусрет изашла да те тражим и нађох те!
16Развукла сам простирке на постељу своју, везеним покривачима египатским.
17Намирисала сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18Дођи да се опијемо љубављу до јутра и уживању се препустимо.
19Муж ми није код куће, отишао је на далек пут.
20Новчаник је понео у руци својој, о пуном месецу доћи ће кући својој.”
21Она га убеди многим речима, одвуче га уснама сјајним.
22Безумник пође за њом, као во кога на клање воде, као јелен који се у мрежу заплете,
23док му стрела не пробије јетру, као што птица у замку улеће, не знајући да живот губи.
24Зато, синови, послушајте мене, пазите на речи уста мојих.
25Нека не застрањује срце твоје на путеве њене и не лутај по стазама њеним.
26Много њих је ранила и оборила, много њих је побила.
27Кућа њена путеви су у подземље, она води у одаје смрти.