Bible

1 И дођоше на другу страну мора, у крај герасински. 2 И кад изађе из чамца, одмах му из гробова изађе у сусрет човек с нечистим духом, 3 који борављаше у гробовима, и нико га више није могао ни ланцима свезати 4 јер је много пута био везан у окове и ланце, па је покидао ланце и поломио окове и нико није могао да га укроти. 5 И стално беше у гробовима и горама, дању и ноћу, вичући и бијући се камењем. 6 И видевши Исуса издалека, потрча и паде пред њим ничице, 7 те повика веома гласно: „Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога највишега? Заклињем те Богом, немој ме мучити.” 8 Јер му говораше: „Изађи, душе нечисти, из човека.” 9 И питаше га: „Како ти је име?” И рече му: „Легион ми је име, јер нас је много.” 10 И мољаше га много да их не истера из оног краја. 11 А онде, према гори, пасло је велико крдо свиња. 12 И замолише га говорећи: „Пошаљи нас у свиње, да уђемо у њих.” 13 И допусти им. И изашавши, нечисти духови уђоше у свиње и навали крдо низ стрмен у море, око две хиљаде, и удавише се у мору. 14 А пастири њихови побегоше и јавише у граду и по селима, те дођоше да виде шта се догодило. 15 И дођоше Исусу и видеше бесомучнога, који је имао легиона, како седи обучен и присебан, те се уплашише. 16 А очевици им испричаше шта се догоди бесомучноме и о свињама. 17 И почеше га молити да оде из њиховог краја. 18 А кад Исус уђе у чамац, замоли га онај кога је мучио ђаво да буде с њима. 19 И не допусти му, него му рече: „Иди кући својима и јави им шта ти је учинио Господ и како се смиловао на те.” 20 И оде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус, и сви се дивљаху. 21 И пошто Исус опет пређе чамцем на другу страну, окупи се многи народ око њега и беше крај мора. 22 И дође један од старешина синагоге, по имену Јаир, па видевши га, паде пред ноге његове 23 и мољаше га много говорећи: „Моја кћи је на самрти, дођи, стави руке на њу да буде спасена и да оживи.” 24 И оде с њим. А многи народ иђаше за њим и гураху га. 25 И жена нека која је болова од течења крви дванаест година, 26 много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој још горе било, 27 чувши о Исусу, дође у народ с леђа и дотаче његову хаљину; 28 јер говораше: „Ако само дотакнем његове хаљине, бићу спасена.” 29 И одмах пресахну извор њене крви, те осети у телу да је исцељена од своје муке. 30 А Исус осетивши одмах у себи да сила изађе из њега, окрену се у народу и рече: „Ко ми дотаче хаљине?” 31 Ученици пак његови рекоше: „Гледаш народ како те тиска и говориш: ‘Ко ме дотаче?’” 32 И обазираше се да види ону која то учини. 33 А жена, знајући шта јој се догодило, дође са страхом и трепетом, те паде пред њим и рече му сву истину. 34 А он јој рече: „Кћери, вера твоја спасла те је. Иди с миром и буди здрава од своје болести.” 35 Док је он још говорио, дођоше до старешинине синагоге говорећи: „Умрла је кћи твоја, што још мучиш учитеља?” 36 А Исус, не обазревши се на реч коју говораху, рече старешини синагоге: „Не бој се, само веруј.” 37 И не допусти никоме да иде с њим, сем Петру, Јакову и Јовану, брату Јаковљевом. 38 И дођоше у кућу старешинину, те виде вреву и људе како плачу и наричу много, 39 па ушавши рече им: „Што вичете и плачете? Дете није умрло, него спава.” 40 И исмеваху га. А он истера све, узе оца детињег и мајку и своје пратиоце, па уђе где беше дете. 41 И ухвативши руку детета, рече јој: „Талита кум”, што преведено значи: „Девојчице, теби говорим, устани!” 42 И одмах уста девојчица и ходаше; беше јој, наиме, дванаест година. И одмах се веома зачудише. 43 И заповеди им строго да нико не дозна ово, и рече да јој дају да једе.