Lamentations 5
1 Опомени се, Господе, оног што нас стиже! Погледај и види срамоту нашу!
2 Туђинима допаде наследство наше, а странцима куће наше.
3 Ми смо сирочад без оца, као удовице су мајке наше.
4 Пијемо за новац воду своју, купујемо дрва своја.
5 На врату нам је јарам, притишћу нас, исцрпљени смо, одмора нам не дају,
6 Египћанима руке пружамо и Асирцима да се хлеба наситимо.
7 Очеви наши сагрешише, и њих више нема, а ми носимо грехе њихове.
8 Робови нам господаре, а нема никог да нас избави из руку њихових.
9 Са страхом за живот свој од мача у пустињи, доносимо хлеб свој.
10 Кожа наша као пећ поцрне од жеравице глади.
11 Насиље чине над женама на Сиону и над девојкама по градовима Јудиним.
12 Великаше вешају рукама својим, не поштују ни лица стараца.
13 Младиће под жрвње стављају, под дрвима дечаци падају.
14 Нема стараца пред вратима, младићи више не свирају.
15 Нема радости у срцу нашем, у жалост се претвори игра наша.
16 Паде венац с глава наших, тешко нама што сагрешисмо!
17 Зато нам срце слаби, зато нам тамне очи наше.
18 Због тога што опусте гора сионска, лисице по њој лутају.
19 Ти, Господе, владаш заувек, од колена је до колена престо твој!
20 Зашто нас заборављаш заувек, за много дана да нас оставиш?
21 Привуци нас, Господе, себи и обратићемо се! Обнови дане наше као што су раније били.
22 Зар ћеш нас сасвим одбацити и гневити се јако на нас?