Lamentations 4
1 Како потамне злато, чисто злато! Разбацано је камење светилишта по угловима свих улица.
2 Племенити синови сионски, цењени као злато најчистије, како их цене као посуде, као дело руку лончаревих!
3 Чак и звери пружају сисе своје, доје младунце своје, а кћи је народа мога немилосрдна као нојеви у пустињи.
4 Језик се одојчета за непце лепи од жеђи, деца за хлебом вапе, а нико им не пружа.
5 Они који су посластице јели по улицама умиру. Који су скерлет носили у блату се ваљају.
6 Злочин кћери народа мог већи је од греха Содома. Он одједном пропаде, и нису се дизале руке на њега.
7 Назиреји њени били су чистији од снега, бељи од млека. Тело им је било црвеније од корала, стас као сафир.
8 Сад им је лице црње од чађи, не препознају се по улицама. Кожа им се за кости прилепила, осушила се као дрво.
9 Боље је онима који су мачем прободени него онима који су од глади помрли, који исцрпени умиру без плодова пољских.
10 Најнежније жене су рукама својим кувале децу своју. То им је храна била и пропасти кћери народа мога.
11 Господ је исцрпео гнев свој, излио је срџбу своју, распалио пламен на Сиону који сажиже темеље његове.
12 Нису веровали цареви земаљски, ни сви становници света да ће тлачитељ и непријатељ ући на врата јерусалимска.
13 То је било због грехова пророка његових, због безнађа свештеника његових, који су, усред града, проливали крв праведника.
14 Тетурали су се као слепи по улицама, крвљу укаљани, да нико није додиривао одећу њихову.
15 „Натраг, нечисти!”, вичу њима. „Назад, назад, не додирујте ништа!” Они одлазе и скитају, варвари говоре: „Не могу међу нама да бораве.”
16 Господње их је лице распршило, неће више да их гледа, не поштују лице свештеника, нису милостиви према страдалима.
17 Уморише нам се очи погледајући узалуд на помоћ. Са осматрачнице смо гледали варваре, који не могу да нас спасу.
18 Вребају нам кораке да не можемо да идемо улицама својим. Крај нам се ближи, навршише нам се дани, дође крај наш.
19 Наши гонитељи су били бржи од орлова небеских. Гонили су нас по горама, вребали нас у пустињи.
20 Господњи помазаник, наш дах животни, паде у јаме њихове. Он, за кога смо говорили: „Живећемо у сени његовој међу варварима.”
21 Радуј се и весели, кћери едомска, која станујеш у земљи Узу! Доћи ће и до тебе чаша, опићеш се и открићеш се!
22 Искупљен је грех твој, кћери сионска! Неће те више у ропство водити. Казниће твоје грехе, кћери едомска, откриће преступе твоје.