Lamentations 3
1 Ја сам човек који је упознао невољу од прута гнева његовог.
2 Он ме је водио и одвео у таму, а не на светлост.
3 Само ме притиска сваки дан и подиже руку своју.
4 Учини да ми тело остари, кожа моја и поломи кости моје.
5 Опколи ме и зазида, отровом ме прели,
6 постави ме у таму као мртваце вечне,
7 огради ме да не изађем, окове ми отежа.
8 Кад вичем и преклињем, он одбија молитву моју.
9 Преградио је путеве моје каменом тесаним, закрчио је стазе моје.
10 Постао ми је као медвед у заседи, као лав у скровишту.
11 Одвуче ме с путева мојих, раздера ме и уништи.
12 Затегао је лук свој и поставио ме је као мету.
13 Устрелио ме је у бубреге стрелама из тобоца његовог.
14 Постадох подсмех целом народу свом, ругалица свакодневна.
15 Горчином ме нахрани, пелином ме напоји.
16 Поломи кременом зубе моје, пепелом ме посу.
17 Одузе мир души мојој, не знам за срећу.
18 Тада рекох: „Оде снага моја и надање у Господа.”
19 Сети се невоље моје и страдања мога, пелина и горчине.
20 Стално се тога сећа и вене душа моја.
21 Ово чувам у срцу свом и зато се надам:
22 нису нестале милости Господње, није нестало милосрђе његово.
23 Понављају се сваког јутра, велика је истина твоја.
24 Говори душа моја: „Господ је наследство моје, зато се у њега уздам.”
25 Добар је Господ онима који се у њега уздају, души која га тражи.
26 Добро је мирно чекати спасење Господње.
27 Добро је човеку да носи јарам од младости своје.
28 Нека седи сам и нека ћути кад му он додели.
29 Нека управи праху уста своја, можда има наде!
30 Нека подметне образ свој оном који га удара, нека се поругом засити,
31 Господ не одбацује заувек.
32 Ако казни, он се и смилује по великој милости својој.
33 Не мучи из срца свог и не уцвели синове човечје!
34 Кад се ногама газе сви сужњи на земљи,
35 кад изврћу правицу човеку пред лицем Свевишњег,
36 кад су мучили човека у парници његовој, зар не види Господ?
37 Ко је рекао и то се догодило а да Господ није заповедио?
38 Не долази ли из уста Свевишњег и зло и добро?
39 Зашто се жале живи људи? Свако за свој грех!
40 Испитајмо и претражимо путеве своје и Господу се вратимо.
41 Подигнимо срца своја и руке своје ка Богу који је на небесима.
42 Одступали смо и напорни били, а ти не прашташ.
43 Обавио си ме гневом и гонио нас, убијао и ниси штедео.
44 Обавио си се облаком да не продре молитва.
45 Начинио си сметлиште од нас и нечистоћу међу народима.
46 Разваљују на нас уста своја сви непријатељи наши.
47 Задеси нас страх, јама, пропаст и уништење.
48 Потоци суза теку из очију мојих због пропасти кћери народа мог.
49 Очи моје лију сузе без престанка, јер престанка нема
50 док Господ не погледа и види с неба.
51 Око моје мучи душу моју због свих кћери града мога.
52 Стално ме као птицу прогоне низашта непријатељи моји.
53 Сручише у јаму живот мој и камењем је затрпаше.
54 Дође ми вода преко главе тако да рекох: „Погибох!”
55 Тада сам, Господе, призивао име твоје из јаме најдубље.
56 Ти ту чу глас мој: „Не затварај уво своје од уздаха мога!”
57 Пришао си ми у дан кад сам позвао и рекао си: „Не бој се!”
58 Расправио си, Господе, парницу душе моје и избавио си живот мој.
59 Видео си, Господе, парницу душе моје и избавио си живот мој.
60 Видео си сву освету њихову, све шта ми смерају.
61 Чуо си, Господе, сва ругања њихова, све шта ми смерају,
62 шта говоре они који на мене устају и смишљају сваки дан.
63 Погледај! И кад седају и кад устају, певају ми подругљиво!
64 Дај им, Господе, плату по делима руку њихових!
65 Дај им срце отврдло, клетва твоја на њих!
66 Гони их гневно и истреби их под небом, Господе!