Lamentations 2
1 Како затамни Господ у гневу свом кћер сионску! Баци с неба на земљу славу Израиљеву. Не сети се подножја ногу својих у дан гнева свога.
2 Господ сатре без милости све станове Јаковљеве, развали у гневу свом тврђаве кћери Јудине. Сравни их са земљом, оскрнави царство и великаше његове.
3 Разби у жестоком гневу свом сву снагу Израиљеву. Повуче од непријатеља десницу своју и у Јакову распламса огањ који све око себе прождире.
4 Као непријатељ си затегао лук свој, као душманин си подигао десницу своју. Побио си све што је оку било мило, на шатор кћери сионске просуо си као огањ гнев свој.
5 Господ је као непријатљ био, уништио је Израиљ, разорио све дворове његове, порушио све тврђаве његове и умножио кћери Јудиној јад на јад.
6 Развалио му је колибу као ограду, разорио је место састанака његових. Господ баци у заборав празнике и суботе на Сиону. У жестини гнева свог одбаци цара и свештеника,
7 одбаци Господ олтар свој, омрзе светињу своју. Предаде у руке непријатеља зидине тврђава својих. Настаде вика у храму Господњем као да је празник.
8 Господ науми да развали зид кћери јерусалимске. Растеже уже мерачко, не повуче руке своје од рушења. Ражалостише се опкоп и зид, заједно пропадоше,
9 утонуше у земљу врата њена, сломи и разби пречаге њене. Међу варварима су цар њен и великаши њени. Нема закона! Ни пророци њени немају виђења од Господа.
10 Седе на земљи и ћуте старци кћери сионске. Посипају главу прахом, кострет припасују. Обарају к земљи главе девојке јерусалимске.
11 Ишчилеше ми очи од плача, утроба ми се преврће. Јетра ми се на земљи просула због кћери народа мога. Деца и одојчад умиру по улицама градским.
12 Говоре мајкама својим: „Где су жито и вино?” Обамиру као рањеници по улицама градским и испуштају душу своју на грудима мајки својих.
13 Како да те опишем? С ким да те упоредим, кћери моја јерусалимска? Кога да нађем сличног да тебе утешим, девојко, кћери сионска? Велика је као море несрећа твоја, ко ће те исцелити?
14 Говорили су пророци твоји лаж и превару. Они нису откривали преступе твоје да те од ропства спасу. Говорили су виђења лажна да би те преварили.
15 Над тобом пљескају рукама својим сви који путем пролазе. Звижде и главом врте на кћер јерусалимску. „Је ли то град за који су говорили да је најлепши украс све земље?”
16 Отварају на тебе уста твоја сви непријатељи твоји. Звижде, зубима шкргућу и говоре: „Прождресмо је! Ово је дан који смо чекали! Дочекасмо и видесмо!”
17 Господ изврши наум свој, испуни реч своју коју раније заповеди. Разори те немилице, тобом непријатеља развесели и подиже снагу његову.
18 Господу вичу срца њихова. Плачи, кћери сионска! Као поток нека теку сузе твоје, дању и ноћу! Нека спокоја немаш, нека се не одмори зеница твоја!
19 Устани, вичи ноћу на почетку страже. Излиј као воду срце своје пред лицем Господњим. К њему подижи руке своје, за живот нејачи своје, која од глади обамиру по угловима улица.
20 Погледај, Господе, и види коме си то учинио! Зар жене да једу пород свој, децу коју у наручју држе? Зар да се кољу у светињи твојој свештеник и пророк?
21 Леже на земљи по улицама деца и старци. Девојке моје и младићи моји од мача падоше. Побио си их у дан гнева свога, поклао си их немилице.
22 Сазвао си као на празник одасвуд страхове моје. У дан гнева Господњег нико не утече, нико не преживе. Које отхраних и одгојих, њих ми поби непријатељ мој.