Lamentations 1
1 Како усамљен лежи град, некад народа пун! Сличан је удовици град, некад главни међу варварима, првак над земљама, слуга постаде.
2 Горко плаче ноћу на образима су му сузе, никог нема да га утеши од оних који су га волели. Изневерише га сви, пријатељи његови постадоше непријатељи његови.
3 Прогнан је Јуда, у муци је и у ропству тешком. Међу варварима живи, спокојства не налази. Сви га непријатељи његови у тескоби стижу.
4 Путеви сионски тугују, нико на празник не долази. Сва су врата разваљена, уздишу свештеници његови. Уцвељене су девојке његове, он је горчине пун.
5 Постадоше глава непријатељи његови, напредују противници његови. Господ га уцвели због мноштва грехова његових. У ропство иду деца његова пред гонитељима њиховим.
6 Отиде од кћери сионске сва слава њена. Вође њене су као кошуте које пашу не налазе. Немоћни тетурају пред онима који их гоне.
7 Јерусалим се сећа, у данима муке и невоље, свих добара којих је некад имао. Сада пада народ његов од руке непријатеља, а нико му помоћ не пружа. Непријатељи га гледају и смеју се пропасти његовој.
8 Тешко сагреши Јерусалим, нечист постаде. Презиру га сви који су га поштовали јер виде голотињу његову. Он уздише и натраг се окреће.
9 Нечистоћа је на скутовима његовим, није мислио на крај свој. Дубоко је пао, никог нема да га утеши. „Господе, погледај невољу моју, јер непријатељ ликује!”
10 Непријатељ пружа руку своју на све благо његово. Он је гледао варваре како проваљују у светињу његову, они којима си забранио да долазе на сабор твој.
11 Сав народ његов уздише тражећи хлеба. Дају драгоцености своје за храну, да душу окрепе. Погледај, Господе, и види колико сам понижен.
12 Сви који пролазите, гледајте! Погледајте има ли таквог бола као што је бол којим сам ја погођен кад ме Господ казнио у дан жестоког гнева свог!
13 С висине је огањ пустио, утера га у кости моје. Пред ноге ми мрежу разапе, на леђа ме обори. Уцвели ме тако да заувек тужим.
14 Нарамак грехова мојих привезан је руком његовом, на врат ми натовари, и ишчезе снага моја. Предаде ме Господ у руке из којих не могу да се ослободим.
15 Све јунаке моје из моје средине Господ уграби. Сазвао је мноштво против мене да уништи младиће моје. Као грожђе у каци изгази Господ девојку, кћер Јудину.
16 Зато морам да плачем. Очи моје, очи моје сузе лију. Далеко је од мене утешитељ који би окрепио душу моју. Синови моји тугују јер их непријатељ надгледа.
17 Сион шири руке своје, нема утешитеља. Господ заповеди за Јакова да га опколе непријатељи његови. Јерусалим постаде нечист међу њима.
18 Праведан је Господ, јер сам се противио заповестима његовим. Чујте, сви народи, и гледајте бол мој! Девојке моје и младићи моји у ропство одоше!
19 Звао сам пријатеље своје, они ме преварише. Свештеници моји и старешине моје у граду помреше тражећи хране да окрепе душу своју.
20 Господе, погледај бол мој! Утроба ми се преврће, у грудима дрхти срце моје јер сам пркосан био. Напољу бесни мач, унутра – смрт!
21 Чули су уздахе моје, али утешитеља нема. Сви непријатељи моји чују за несрећу моју и радују се што ми то учини! Пошаљи дан и објави да њима као мени буде!
22 Нека изађе пред лице твоје сва злоћа њихова. Учини им као што си мени учинио за све грехе моје. Много је уздаха мојих и тугује срце моје.