Ezekiel 1
1 Тридесете године четвртог месеца, петог дана, док сам био међу прогнанима на реци Хевару, отворише се небеса и угледах божанска виђења.
2 Петог дана истог месеца, пете године, после одвођења цара Јоахина,
3 дође реч Господња Вузијевом сину Језекиљу, свештенику у земљи халдејској, на реци Хевару. Ту дође рука Господња на њега.
4 Ја, видех, гле, долажаше са севера силан ветар, велик облак са огњем разгореним. Окруживала га је светлост, а изнутра као усијана електра.
5 Усред тога биле су четири прилике сличне лику човечјем.
6 Свака је имала четири лица и свака је имала четири крила.
7 Ноге њихове су биле праве, а стопала њихова била су као у телета и севала су као усијана бронза.
8 Испод крила њихових биле су руке човечје на четири стране. Лица њихова и крила њихова била су на четири стране.
9 Крила њихова била су састављена једно с другим и нису се окретала док су ишла. Свака је напред ишла.
10 Изгледала су лица њихова: лице човечје, лице лавово здесна, лице вола слева и лице орла, сва четири.
11 Лица њихова и крила њихова била су испружена навише. Два су стајала, а два су покривала тело.
12 Свака је ишла право. Ишле су онамо куда их је дух водио и нису се окретале док су ишле.
13 Усред тих прилика било је као ужарено угљевље и као горуће бакље које су се кретале међу њима. Огањ је сијао, а из огња су муње севале.
14 Та бића су трчала и враћала се као муње.
15 Док сам гледао те прилике, гле, уз сваку прилику био је по један точак на земљи према четири лица њихова.
16 Точкови су обликом и изгледом били као хрисолит. Сва четири су били једнака, а обликом и изгледом као да су била један у другом.
17 Кад су се кретала, сва четири су ишла на своју страну и нису се окретала.
18 Наплаци су били високи и застрашујући, пуни очију на четири стране.
19 Кад би прилике ишле, ишли су и точкови уз њих. Кад би се прилике подигле са земље, и точкови су се подизали.
20 Ишли су онамо куда их је дух водио. Кад су се подизали, и точкови су се подизали.
21 Кад би се прилике кретале, кретали су се и точкови; кад би се оне зауставиле, зауставили су се и точкови. Кад су се оне уздизале са земље, уздизали су се и точкови, јер је дух тих прилика био у точковима.
22 Над главама прилика било је као небо, налик на кристал, које се простирало над њиховим главама.
23 Под тим сводом била су им раширена крила, једно наспрам другог, а два друга су скривала тело.
24 Чуо сам хук њихових крила као хук велике воде, као глас Свемогућег, као грају у логору. Кад би стале, спуштале су своја крила.
25 И би глас изнад свода, који је био изнад њихових глава, а кад су стале, спуштале су своја крила.
26 Изнад свода, који им је био изнад глава, био је као престо, као сафир. На престолу је била као човечја прилика.
27 Тада видех као сјајну електру, изнутра и споља као огањ, од бокова његових навише и од бокова његових наниже, нешто као огањ и као блесак око њега.
28 Блесак је изгледао као дуга у облаку после кишних дана. То је било као појава славе Господње. Ја је видех, падох ничице и чух глас који ми говораше.