Bible

1 Он ми рече: „Сине човечји, стани на ноге своје да говорим с тобом.” 2 Тада уђе у мене дух кад то рече, постави ме на ноге и слушах речи. 3 Он ми рече: „Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, племенитим, одметничким, који су се одметнули од мене. Они и очеви њихови грешили су ми до дана данашњег. 4 То су синови дебелог образа и отврдлог срца. Кажи им да тако говори Господ. 5 Послушали они то или одбацили, јер су род одметнички, нека знају да је пророк међу њима. 6 А ти, сине човечји, не бој се њих и не плаши се речи њихових иако је око тебе трње и међу шкорпијама седиш. Не бој се речи њихових и не плаши се пред лицима њиховим, 7 јер су они дом одметнички. Говори им моје речи, па послушали или одбацили, јер су одметници. 8 А ти, сине човечји, послушај шта ћу ти рећи: ‘Не буди тврдоглав као тај дом тврдоглави. Отвори уста своја и поједи шта ти дам!’” 9 Ја погледах и, гле, рука пружена к мени и, гле, у њој свитак књиге. 10 Он га разви преда мном. Био је исписан и изнутра и споља, а у њему написано: „Плач, нарицање и јаук.”