Ezekiel 3
1 Он ми рече: „Сине човечји, поједи што је пред тобом. Поједи овај свитак, па иди говори дому Израиљевом.”
2 Ја отворих уста и он ме нахрани оним свитком.
3 Потом ми рече: „Сине човечји, нахрани трбух свој и засити утробу своју свитком овим који ти дајем.” Ја га поједох и би ми у устима мојим сладак као мед.
4 Затим ми рече: „Сине човечји, иди дому Израиљевом и кажи им ове речи.
5 Ниси послан народу непознатог језика и неразумљивог говора, већ се шаљеш дому Израиљевом.
6 Не многим народима непознатог језика и неразумљивог говора, чије речи не разумеш. Да сам те њима послао, они би те послушали!
7 Међутим, дом те Израиљев неће послушати. Сав је дом Израиљев дебелог образа и окорелог срца.
8 Ево, даћу ти лице тврдо као што је њихово и чело тврдо као што је њихово.
9 Даћу ти чело тврдо као дијамант, тврђе од стена. Немој да их се бојиш нити плашиш јер су они дом одметнички.”
10 Потом ми рече: „Сине човечји, све речи које ти кажем прими у срце своје и слушај ушима својим.
11 Иди изгнаницима, синовима народа свога, и реци им: ‘Овако говори Господ, послушали ви или одбацили.’”
12 Тада ме подиже дух и чух за собом силан глас као тутњаву, нека је благословена слава Господња на месту своме.
13 Затим шум крила оних прилика које удараху једна о другу, снажну шкрипу точкова уз њих и буку силну која се разлегала.
14 Потом ме дух подиже и понесе. Ишао сам огорчен и гневног срца, а на мени је била тешка рука Господња.
15 Тако стигох у Телавив, заробљеницима који су становали на реци Хевару, где су се били населили. Седео сам тамо међу њима седам дана, сав збуњен.
16 После седам дана дође ми реч Господња говорећи:
17 „Сине човечји, поставио сам те стражарем дома Израиљева да слушаш речи из уста мојих и да их опомињеш у моје име.
18 Кад кажем грешнику: ‘Умрећеш!’, а ти га не опоменеш и не кажеш да се врати са злог пута његовог да би живот сачувао, тај грешник ће погинути због безакоња свога, али ћу крв његову тражити из руке твоје.
19 Кад ти опоменеш грешника, а он се не врати од безакоња свога и са злог пута свога, он ће погинути због безакоња свога, а ти ћеш сачувати душу своју.
20 Кад се праведник одврати од праведности своје и почне неправду да чини и ја му поставим замку да погине, а ти га не опоменеш за грех његов, он ће умрети и његова добра дела неће се спомињати, али ћу крв његову тражити из руке твоје.
21 Ако ти опоменеш праведника да не греши и праведник престане да греши, он ће живети јер је опомену прихватио, а ти ћеш сачувати душу своју.”
22 Потом дође тамо на мене рука Господња и рече ми: „Устани и сиђи у долину да тамо говорим с тобом.”
23 Ја устадох и сиђох у долину и, гле, слава Господња је стајала онде слична слави коју сам видео на реци Хевару. Ја падох ничице.
24 Тада уђе у мене дух, постави ме на ноге и рече ми говорећи: „Иди и затвори се у кућу своју!
25 Сине човечји, на тебе ћу ставити конопце, свезаћу те њима, па нећеш излазити међу њих.
26 Језик ћу ти за непца залепити, ти ћеш онемети и нећеш више прекоревати јер су дом одметнички.
27 Кад ти ја проговорим, отворићу уста твоја и ти ћеш им говорити: ‘Овако говори Господ! Ко хоће да слуша, нека слуша, а ко неће, нека не слуша јер су дом одметнички.’”