Judges 20
1 Тада изађоше сви синови Израиљеви и скупи се збор пред Господом у Миспи, једнодушно од Дана до Вирсавеје и до земље галадске.
2 Поглавари целог народа, свих племена Израиљевих, дођоше на скуп народа Божјег, четири стотине хиљада људи – пешака вичних мачу.
3 Синови Венијаминови сазнаше да су синови Израиљеви отишли у Миспу. Синови Израиљеви упиташе: „Кажите како се догодио злочин?”
4 Левит, муж убијене жене, рече: „Дошао сам са наложницом у Гавају Венијаминову да преноћим.
5 Становници Гаваје устремише се на мене и ноћу опколише кућу у којој сам био. Мене су хтели да убију, а моју наложницу су напаствовали, тако да је умрла.
6 Тада сам узео своју наложницу, исекао је на комаде и разаслао их у све крајеве наследства Израиљевог јер су извршили срамно дело у Израиљу.
7 Ето, синови Израиљеви, посаветујте се и одлучите.”
8 Тада цео народ устаде као један и повика: „Ниједан од нас нека не иде своме шатору и ниједан нека се не враћа кући својој.
9 Да учинимо са Гавајом овако: одлучићемо жребом за њу.
10 Узећемо из свих племена Израиљевих десет људи од стотине, по стотину од хиљаде и по хиљаду од десет хиљада. Они нека донесу храну војсци која ће ићи да казни Гавају Венијаминову за срамоту коју је учинила у Израиљу.”
11 Сви Израиљци се удружише као један човек против оног града.
12 Потом послаше племена Израиљева људе у све родове Венијаминове и поручише: „Какав се то злочин догодио међу вама?
13 Сада предајте те злочинце из Гаваје да их погубимо и истребимо зло из Израиља.” Међутим, синови Венијаминови не хтедоше да послушају браћу своју, синове Израиљеве.
14 Синови Венијаминови се скупише из својих места у Гавају да се боре против синова Израиљевих.
15 Синова Венијаминових који дођоше из својих градова набројаше тих дана двадесет шест хиљада људи вичних мачу, без становника Гаваје којих је било седам стотина опремљених људи.
16 Међу свим тим људима било је седам стотина људи одабраних, који су били леворуки. Сваки од њих је гађао каменом из праћке у длаку, не промашујући.
17 Људи Израиљаца набројаше, без Венијаминових, четири стотине хиљада, вичних мачу, храбрих ратника.
18 Синови Израиљеви устадоше и одоше у Ветиљ да питају Бога. Синови Израиљеви упиташе: „Ко ће од нас започети бој против синова Венијаминових?” Господ одговори: „Јуда нека пође први.”
19 Изјутра кренуше синови Израиљеви и распоредише се пред Гавајом.
20 Тако изађоше синови Израиљеви да се боре против синова Венијаминових и сврсташе се пред Гавајом.
21 Међутим, синови Венијаминови изађоше из Гаваје и тог дана пообараше двадесет две хиљаде бораца израиљских.
22 Народ синова Израиљевих се охрабри, па се опет сврсташе на истом месту где су били првог дана.
23 Наиме, синови Израиљеви су се били попели и плакали пред Господом до вечери. Тада упиташе Господа говорећи: „Морамо ли опет да се боримо против браће своје, синова Венијаминових?” Господ им рече: „Пођите на њих.”
24 Тако изађоше другог дана синови Израиљеви против синова Венијаминових.
25 Синови Венијаминови изађоше пред њих из Гаваје и другог дана оборише осамнаест хиљада синова Израиљевих, искусних и наоружаних.
26 Тада пођоше синови Израиљеви и сав народ и дођоше у Ветиљ. Плакали су и стајали пред Господом. Постили су тога дана до вечери и приносили жртве паљенице и жртве захвалне пред Господом.
27 Потом синови Израиљеви упиташе Господа – јер се у то време ковчег завета Божјег тамо налазио,
28 а Финес, син Елеазаров, унук Аронов, пред њим служио – и рекоше: „Треба ли опет да се боримо против браће наше, синова Венијаминових, или да одустанемо?” Господ им одговори: „Пођите, јер ћу вам их сутра предати у руке.”
29 Тада Израиљци поставише заседу око Гаваје.
30 Трећег дана изађоше синови Израиљеви на синове Венијаминове и сврсташе се према Гаваји као и раније.
31 Синови Венијаминови изађоше пред народ, али се удаљише од града. Почеше сећи народ као први и други пут по путевима, од којих један води у Ветиљ, а други у Гавају, и по пољу. Побише око тридесет Израиљаца.
32 Синови Венијаминови рекоше: „Падају пред нама као раније.” Синови Израиљеви тада рекоше: „Бежаћемо док их не одвојимо од града по путевима.”
33 Тада се сви Израиљци померише и сврсташе се у Вал-Тамару, а Израиљци из заседе искочише западно од Геве.
34 Десет хиљада изабраних људи из Израиља дође пред Гавају. Разви се жесток бој. Они нису ни слутили да ће их снаћи зло.
35 Господ потуче Венијамина пред Израиљем. Тога дана синови Израиљеви побише двадесет пет хиљада и сто вичних бораца од Венијамина.
36 Синови Венијаминови видеше да су потучени. Значи, синови Израиљеви су се повукли испред синова Венијаминових јер су се уздали у заседу коју су поставили око Гаваје.
37 Они који су били у заседи навалили су брзо на Гавају. Провалили су у град и цео град ставили под мач.
38 Људи из Израиља и они у заседи договорили су се да као знак подигну стуб од дима у граду.
39 Људи из Израиља су се повлачили из боја, а Венијаминови почеше да убијају људе из Израиља. Убише их око тридесет мислећи: „Падају пред нама као и раније.”
40 Тада се подиже стуб дима, као знак из града. Синови Венијаминови се обазреше и, гле, огањ из града дизао се до неба.
41 Затим се људи Израиљеви вратише, а људи Венијаминови се уплашише јер су схватили да су у невољи.
42 Они побегоше пред људима Израиљевим према пустињи, али ратници су их гонили. Изашли су и они из градова и убијали их међу собом.
43 Тако су опколили Венијаминове људе, гонили и убијали близу Гаваје, према истоку.
44 Тада из Венијамина погибе осамнаест хиљада људи, самих ратника.
45 Остали се окренуше и побегоше у пустињу до стене Римон. Ови су гонили по путевима око пет хиљада људи. Терали су их до Гидома и побише две хиљаде људи.
46 Тога дана укупно паде двадесет пет хиљада Венијаминових људи који су носили мач, самих ратника.
47 Шест стотина људи побеже у пустињу до стене Римон. Остадоше код стене Римон четири месеца.
48 Тада се људи Израиљеви вратише ка синовима Венијаминовим. Оштрим мачем исекоше људе и стоку, све што се нађе. Попалише све градове на које наиђоше.