Judges 21
1 Људи Израиљеви су се били заклели у Миспи и казали: „Нико од нас нека не да ћерку своју сину Венијаминовом за жену!”
2 Кад је народ отишао у Ветиљ, остао је до вечери пред Богом. Подигли су глас свој и плакали много.
3 Говорили су: „Зашто се Господе, Боже Израиљев, догоди ово данас у Израиљу, да нестане једно племе из Израиља?”
4 Сутрадан порани народ, сагради онде жртвеник и принесе жртве паљенице и жртве захвалне.
5 Тада упиташе синови Израиљеви: „Има ли неко из свих племена Израиљевих да није био на сабору пред Господом?” Они су се били заклели тврдо да се погуби онај ко не дође у Миспу на сабор.
6 Синови Израиљеви су се сажалили на брата свога Венијамина. Зато су казали: „Данас се истреби једно племе из Израиља.
7 Шта да радимо да нађемо жене онима који су преостали кад смо се заклели пред Господом да им нећемо дати ћерке своје за жене?”
8 Тада запиташе: „Има ли кога из племена Израиљевих да није дошао у Миспу пред Господа?” И, гле, нико из Јависа галадског није дошао на сабор.
9 Кад се народ пребројавао, гле, не беше никог из Јависа галадског.
10 Тада сабор посла тамо дванаест хиљада храбрих људи и заповедише им говорећи: „Идите и посеците оштрим мачем становнике у Јавису галадском, и жене и децу.
11 Овако ћете да урадите: побијте све мушкарце и жене које су познале мушкарца.”
12 Тада нађоше међу становницима Јависа галадског четири стотине девојака које нису познале мушкарца. Доведоше их пред збор у Силом, који је у земљи хананској.
13 Потом посла сав збор синовима Венијаминовим, који су били код стене Римон, понуду за мир.
14 Тих дана врати се Венијамин. Дадоше им жене из Јависа галадског, али их није било за све.
15 Народу је било жао Венијамина што га Господ прореди.
16 Старешине збора упиташе: „Како да помогнемо овима што су преостали пошто су побијене жене из Венијамина?”
17 Тада рекоше: „Преостали из Венијамина нека имају посед да не би нестало племе из Израиља.
18 Ми им не можемо дати своје ћерке за жене.” Били су се заклели синови Израиљеви и рекли: „Нека је проклет онај ко да жену Венијамину!”
19 Потом рекоше: „Ево, сваке године празник је Господу у Силому, који је северно од Ветиља, а источно од пута који води из Ветиља за Сихем, јужно од Левоне.”
20 Заповедише синовима Венијаминовим говорећи: „Идите и сакријте се по виноградима.
21 Пазите, кад изађу девојке из Силома да плешу, ви изађите из винограда и отмите сваки себи жену између кћери силомских, па идите у земљу Венијаминову.
22 Кад њихови очеви или њихова браћа дођу код нас да вас туже, ми ћемо им казати: ‘Опростите им, јер у рату нисмо добили жену за сваког. Ви их нисте дали њима, тако да нисте криви.’”
23 Синови Венијаминови учинише тако. Узеше себи за жене од плесачица онолико колико је њих било. Онда оде свако на свој посед. Сазидаше градове и настанише се у њима.
24 У те дане разиђоше се синови Израиљеви сваки у своје племе, у род свој и на свој посед.
25 У то време није било цара у Израиљу и свако је радио како је мислио да је добро.