1У оно време, док још не беше цара у Израиљу, живео је неки левит као дошљак крај Јефремове горе. Узео је за наложницу жену из Витлејема јудејског.
2Наложница му је била неверна, остави га и врати се у очеву кућу у Витлејем јудејски. Тамо остаде четири месеца.
3Њен муж устаде и оде по њу да лепо разговарају и да је врати. Имао је са собом момка свога и два магарца. Она га уведе у кућу оца свога и када га њен отац виде, пође му весело у сусрет.
4Таст његов, отац младе жене, задржа га код себе три дана. Јели су и пили и ноћивали.
5Четвртог дана поранише. Он хтеде да пође, али отац младе жене рече зету своме: „Окрепи се парчетом хлеба па онда идите.”
6Тада они седоше. Заједно су јели и пили обојица. Потом рече отац младе жене левиту: „Остани још ноћас и провесели се.”
7Човек устаде да пође, али његов таст навали на њега и он још ту ноћ преноћи онде.
8Петог дана он порани да иде, али му отац младе жене рече: „Најпре се окрепи.” Тако су јели заједно док је време пролазило.
9Кад човек устаде да иде са наложницом и момком, таст његов, отац младе жене, рече му: „Ево, дан се ближи вечери. Преноћите овде. Касно је. Преноћи овде и провесели се. Сутра пораните и пођите своме шатору.”
10Међутим, човек не хтеде да преноћи, већ устаде и оде. Дође до Јевуса, а то је Јерусалим. С њим су били два оседлана магарца и наложница његова.
11Кад су били код Јевуса, смркавало се. Момак рече свом господару: „Хајде да свратимо у тај јевусејски град и ту да преноћимо.”
12Његов господар му одговори: „Нећемо да свраћамо у туђи град који не припада синовима Израиљевим. Ићи ћемо до Гаваје.”
13Још рече своме момку: „Хајде да стигнемо у неко место да преноћимо, у Гавају или Раму.”
14Тако одоше даље. Сунце је зашло кад су стигли пред Гавају Венијаминову.
15Свратише да преноће у Гаваји. Уђоше и седоше на градски трг. Није било никога да их прими у кућу да преноће.
16И, гле, неки старац се враћао с пољских радова увече. Он је био из Јефремове горе и живео је као дошљак у Гаваји, где су живели потомци Венијаминови.
17Он подиже очи и угледа путника на градском тргу. Старац га упита: „Одакле долазиш и куда идеш?”
18Он му одговори: „Идемо из Витлејема јудејског до краја Јефремове горе, одакле сам ја. Ишао сам у Витлејем јудејски, а сада идем кући. Међутим, нема никога да ме прими у кућу.
19Имамо сламе и хране за магарце своје и хлеба и вина за себе, за слушкињу твоју и за момка који прати мене, слугу твога. Имамо доста свега.”
20Тада старац рече: „Мир нека је с тобом. Ја ћу се побринути за све твоје потребе, само немој да ноћиш на тргу.”
21Он га уведе у своју кућу и положи храну магарцима. Затим опраше ноге и једоше и пише.
22Док су се они служили, гле, људи оног града, демонизовани, опколише кућу. Почеше лупати на врата и рекоше старцу, домаћину те куће, говорећи: „Изведи тог човека који је ушао у твоју кућу да га облежимо.”
23Тада изађе човек, домаћин куће, и рече им: „Немојте, браћо моја! Немојте зло чинити! Тај човек је ушао под мој кров, немојте чинити безакоње!
24Ево, извешћу вам ћерку своју, девицу, и наложницу његову. Радите с њима шта хоћете. Само овом човеку немојте чинити зло.”
25Међутим, људи не хтедоше да га послушају. Тада онај човек узе своју наложницу и изведе је пред њих. Они је облежаше и злостављали су је целу ноћ до зоре. Кад је зора зарудела, пустише је.
26У зору дође жена и паде на врата куће оног човека у којој је био њен господар. Лежала је ту док не свану.
27Кад је њен господар устао ујутру и отворио кућна врата да настави пут, гле, наложница његова је лежала на кућним вратима с рукама на прагу.
28Он јој рече: „Устани да идемо!” Међутим, не доби одговор. Тада је стави на магарца, устаде и оде у своје место.
29Кад је дошао кући, потеже нож, узе наложницу, расече је део по део на дванаест делова и разасла их у све крајеве израиљске.
30Ко год то виде рече: „Овако нешто се није догодило ни видело откад изађоше синови Израиљеви из Египта па до данас. Промислите о томе, одлучујте и чините.”