Judges 18
1 У то време није било цара у Израиљу. Тада је Даново племе тражило себи област јер му није било одређено наследство међу племенима Израиљевим.
2 Зато послаше потомци Данови петорицу људи између себе, људе храбре из Сараје и Естаола, да извиде и упознају земљу. Они им рекоше: „Идите и извидите земљу.” Они дођоше у Јефремову гору, до Михине куће, и ту заноћише.
3 Пошто су били поред Михине куће, препознаше глас младог левита. Свратише тамо и упиташе га: „Ко те доведе овамо? Шта овде радиш? Шта ћеш овде?”
4 Он им одговори: „То и то ми учини Миха. Најмио ме да му будем свештеник.”
5 Они му рекоше: „Упитај Бога да знамо хоће ли нам успети пут који смо предузели.”
6 Свештеник им одговори: „Идите с миром. По вољи Божјој је пут којим идете.”
7 Тада пођоше петорица и стигоше у Лаис. Ту видеше да тамошњи људи живе без страха, мирно и безбрижно, по обичају Сидонаца. Нико их није узнемиравао, били су сигурни и нико против њих није говорио. Седели су у благостању, удаљени од Сидонаца.
8 Кад су се вратили браћи својој у Сарају и Естаол, упиташе их браћа: „Шта је?”
9 Они одговорише: „Устајте! Идемо на њих! Гледали смо и, гле, земља је врло добра. А ви не радите ништа. Не оклевајте, него пођите да запоседнете земљу!
10 Кад одете, затећи ћете тамо народ безбрижан у земљи пространој. Бог је предао у ваше руке место у којем не недостаје ништа што земља рађа.”
11 Тада оданде пође, из Сараје и Естаола, шест стотина наоружаних људи из Дановог племена.
12 Кренули су и зауставили се код Киријат-Јарима у Јудиној области. Зато се то место прозва Махане-Дан до данас и налази се иза Киријат-Јарима.
13 Оданде пођоше у Јефремову гору и дођоше у Михину кућу.
14 Тада она петорица који су ишли да извиђају земљу код Лаиса рекоше браћи својој: „Знате ли да се у овим кућама налазе оплећак, кипови и ливени кип? Сада видите шта ћете радити.”
15 Они свратише тамо и уђоше у кућу младог левита, Михину кућу, и поздравише га.
16 Шест стотина наоружаних Данових људи стаде пред врата.
17 Петорица људи који су ишли да извиде земљу попеше се, узеше лик резан, оплећак, кипове и лик ливени. Свештеник је стајао на вратима са шест стотина наоружаних људи.
18 Кад они који су ушли у Михину кућу узеше лик резани, оплећак, кипове и лик ливени, свештеник их упита: „Шта то радите?”
19 Они му одговорише: „Ћути! Стави руку на уста, пођи с нама и буди нам отац и свештеник. Шта ти је боље: да будеш свештеник у кући једног човека или да будеш свештеник једном племену и роду у Израиљу?”
20 Свештеник се обрадова у срцу, узе оплећак, кипове и лик резани и придружи се људима.
21 Они се вратише на пут и пођоше. Напред пустише децу, стоку и драгоцености.
22 Кад су се удаљили од Михине куће, људи који су живели близу Михине куће скупише се и пођоше у потеру за синовима Дановим.
23 Кад су почели да вичу, синови Данови се окретоше и упиташе Миху: „Шта ти је па сте се скупили?”
24 Он одговори: „Узели сте ми бога кога сам направио и свештеника и одосте. Шта још имам? Још ме питате шта ми је?”
25 Синови Данови му одговорише: „Не вичи више да не би љути људи ударили на вас и да не изгубите живот ти и дом твој.”
26 Синови Данови одоше даље. Миха, видевши да су они јачи од њега, окрену се и врати се својој кући.
27 Они узеше оно што је Миха начинио и свештеника који му је служио. Синови Данови ударише на Лаис, на мирне и спокојне људе, исекоше их оштрим мачем, а град запалише.
28 Нико им не дође у помоћ јер су били далеко од Сидона, а нису се дружили са околином. Град је био у долини код Вет-Реова. Потом сазидаше нов град и настанише се у њему.
29 Град назваше Дан, по имену свог претка Дана, који се родио у Израиљу. Раније се град звао Лаис.
30 Синови Данови наместише себи лик резани. Јонатан, син Гирсона Манасијиног, и синови његови били су свештеници племену Дановом све до ропства земље.
31 Лик резани који је Миха начинио стајао је све време док је дом Божји био у Силому.