1У Јефремовој гори живео је човек по имену Миха.
2Он рече својој мајци: „Хиљаду и сто сребрника који су ти били украдени и због којих си проклињала преда мном, ево, сребрници су код мене, ја сам их узео.” Његова мајка рече: „Нека те Господ благослови, сине мој.”
3Кад је вратио хиљаду и сто сребрника својој мајци, мајка му рече: „Те сребрнике сам посветила Господу својом руком за тебе, сине мој, да се начини од њих кип резан и ливен. Зато ти их дајем назад.”
4Он врати сребрнике мајци својој. Тада она узе двеста сребрника и даде их златару. Он начини од њих кип резан и ливен, који је стајао у Михиној кући.
5Миха је сада имао светиште. Начинио је оплећак и кипове и прогласио једног од својих синова за свештеника.
6У то време није било цара у Израиљу него је свако радио шта хоће.
7Тада је живео неки младић из Витлејема Јудиног. Он је био левит, а боравио је тамо као дошљак.
8Тај човек оде из тог града, Витлејема Јудиног, да се настани где буде могао, као дошљак. Тако путујући дође у Јефремову гору, до Михине куће.
9Миха га упита: „Одакле долазиш?” Он му одговори: „Ја сам левит из Витлејема Јудиног. Путујем да се негде настаним.”
10Миха му рече: „Остани код мене и буди ми и отац и свештеник. Даваћу ти десет сребрника годишње, одећу и храну.” Левит му приђе.
11Левит остаде код њега и тај младић је овоме постао као један од синова.
12Миха постави левита за свештеника и овај је живео у његовој кући.
13Тада Миха рече: „Сада знам да ће ми Господ добро чинити јер имам левита за свештеника.”