Job 8
1 Потом проговори Вилдад Сушанин и рече:
2 „Докле ћеш тако говорити и докле ће речи уста твојих бити као вихор?
3 Зар је суд Божји погрешан? Или Свемогући изврће правду?
4 Ако су деца твоја њему сагрешила, предаде их греху њиховом.
5 Ако ти потражиш Бога и од Свемогућег милост затражиш,
6 ако си чист и исправан, погледаће те и вратиће срећу дому твом.
7 Ранија твоја срећа изгледаће мала према будућој, великој.
8 Питај ранији нараштај, обрати пажњу на сазнања отаца њихових.
9 Ми смо од јуче, не знамо ништа, дани су нам као сенка на земљи.
10 Зар те неће они поучити и казати и из срца речи извући?
11 Ниче ли трска без баре, расте ли шевар без воде?
12 Још се зелени некошен, суши се пре сваке траве.
13 То је судбина свих оних који Бога заборављају и нада безбожника пропада.
14 Надање његово се кида, а уздање његово паукова је мрежа.
15 Он се наслони на станиште своје, али оно не стоји чврсто; ухвати се за њега, оно не држи.
16 Зелени се на сунцу, преко врта се пружају огранци његови,
17 Жиле његове крш преплићу, међу стење продиру.
18 Међутим, кад се ишчупа с места свог, он одриче да их познаје.
19 То је судбина пута његовог, а из праха ниче други.
20 Гле, Бог не одбацује непорочног, нити придржава зликовца.
21 Он ће испунити уста твоја смехом и усне твоје клицањем.
22 Тад ће се непријатељи твоји огрнути срамотом и нестаће шатор зликовачки.”