Job 4
1 Тада одговори Елифас Теманац говорећи:
2 „Ако ти проговоримо, хоће ли ти бити тешко? Међутим, ко може да не говори?
3 Ето, поучавао си многе, оснажио си руке изнемогле.
4 Речи твоје подизале су оне који су падали, учвршћивао си колена која су клецала.
5 Сад кад је тебе снашло, клонуо си; кад је тебе дотакло, збунио си се.
6 Зар није твоја побожност била уздање твоје, а непорочност путева твојих надање твоје?
7 Сети се: ко је непорочан погинуо и где су исправни страдали?
8 Ја сам видео да они који ору несрећу и сеју невољу, то и пожању.
9 Од даха Божјег гину, од даха гнева његовог нестају.
10 Рика лава, урлик лавице и зуби лавића сатиру се.
11 Лав гине кад нема плена и лавићи се разилазе.
12 Дође до мене тајна реч и уво моје једва је чуло.
13 У ноћним виђењима, кад тврд сан на људе пада,
14 обузеше ме страх и трепет, уздрхташе све кости моје.
15 Дух ми преко лица прође, длаке на мом телу се накострешише.
16 Неко стаде, али га не препознах, појава је пред мојим очима била и у тишини чух глас:
17 ‘Зар је човек праведнији од Бога? Да ли је чист пред творцем својим?
18 Он не верује слугама својим, анђелима налази мане.
19 А како не би онима који стоје у кућама од земље, којима је темељ у праху. Као мољци пропадају!
20 Од јутра до вечери сатиру се, нестају заувек, нико их не примећује.
21 Зар не кидају они сами конопац шатора свог? Умиру, али не у мудрости.’