1Хајде, зови! Ко ће ти се одазвати? Коме ћеш се од светих обратити?
2Безумника убија гнев и лудога бес усмрћује.
3Видех безумника да се учврстио, али одједном пропаде кућа његова.
4Синови његови далеко су од спасења, пред вратима их назаштићене сатиру.
5Летину његову поједоше гладни, усред трња је покупише, а жедни желе посед његов.
6Несрећа не излази из праха и невоља не ниче из земље,
7Него човек рађа невољу као што варнице врцају увис.
8Ја бих Богу пошао и пред Богом бих изнео ствар своју.
9Он чини дела велика и недокучива, предивна и безбројна.
10Он пушта кишу на земљу и водом напаја поља.
11Он понижене уздиже, ојађене усрећује.
12Намере лукавих разбија и руке њихове ништа не завршавају.
13Препредене хвата у њиховом лукавству и намере сплеткара уништава.
14Они по дану западну у таму и у подне пипају као по ноћи.
15Он штити убогог од оштрице мача и избавља од руке силног.
16Убогом се јавља нада, а зло затвара уста своја.
17Гле, благо човеку ког Бог исправља, не одбацуј прекоре Свемогућег!
18Он рањава, али и превија, он удара и руком својом исцељује.
19Из шест невоља избавиће те, ни у седмој те неће зло дотаћи.
20У глади ће те од смрти спасти и у рату од мача.
21Од шибања језика заклониће те, ослободићеш се страха кад разарање дође.
22Разарању и глади смејаћеш се, нећеш се бојати звери дивљих.
23Склопићеш савез с камењем пољским, бићеш у миру са зверима дивљим.
24Видећеш мир у шатору свом и станишта своја неоштећена.
25Сазнаћеш да ти се потомство умножило, да пород твој расте као трава по земљи.
26У старости ћеш у гроб отићи као што се жито слаже кад сазри.
27Ето, то смо разматрали и то тако јесте. Ти послушај и схвати.”