Job 31
1 Склопио сам савез са очима својим, па како бих онда погледао девицу?!
2 Какав бих део имао од Бога, какво наследство од Свемогућег на висини?
3 Зар не сналази зликовца несрећа и пропаст оне који зло чине?
4 Зар он не гледа све путеве моје и не броји све кораке моје?
5 Ако сам у лажима ходио и нога моја на превару ишла,
6 нека ме измери на правој ваги па ће увидети исправност моју.
7 Ако ми је корак мој с пута скренуо, ако је срце моје пошло за очима мојим, ако ми је прљавштина на рукама мојим,
8 Нека ја посејем, а други поједе, нека изданци моји усахну.
9 Ако ми се срце моје за неком женом занело и ако сам на вратима ближњег свог вребао,
10 Нека другом меље жена моја и нека се други над њом савија.
11 Јер то је бестидност, злочин за судије.
12 То је огањ који до уништења прождире и цело имање моје искорењује.
13 Ако сам презрео право слуге свога и слушкиње своје кад су се са мном спорили,
14 Шта бих учинио кад Бог устане? Шта ћу одговорити кад он затражи?
15 Није ли у мајчиној утроби и мене и њега створио? Зар нисмо исто у утроби саздани?
16 Ако сам се оглушио о молбу сиромаха и удовици очи замутио,
17 Ако сам залогај јео сам, а сирота није добила део,
18 Па од младости сам њој као отац био! Од утробе мајчине сам је водио!
19 Ако сам видео сиромаха без одеће или убогог без покривача,
20 Његова бедра су ми захваљивала што се руном мојих оваца утоплио,
21 Ако сам на сиротог руку подигао своју зато што сам у вратима помоћника имао,
22 Нека ми се раме од плећа одвали и рука из зглоба испадне!
23 Ја сам се казне Божје бојао. Његовој сили не бих одолео.
24 Ако сам у злато надање полагао и чистом злату говорио: ‘Узданице моја!’,
25 Ако сам се радовао имању великом које су руке моје стекле,
26 Ако сам гледао сунце кад сија и месец како поносито ходи,
27 Ако се срце моје потајно преварило и рука моја њима пољубац послала,
28 То би био злочин за судије јер бих се Бога на висини одрекао.
29 Ако сам се несрећи противника радовао, играо кад га је зло задесило,
30 Ја нисам дао језику свом да греши тражећи душу његову и проклињући.
31 Зар нису говорили укућани моји у шатору моме: ‘Има ли иког ко није меса код њега јео?’
32 Странац није напољу ноћивао, врата своја сам путнику отварао.
33 Ако сам, као други, грехе своје крио и тајио преступе у грудима својим
34 Због мноштва плашио, бојао се презира родбине, онда сам ћутао и нисам на врата излазио.
35 Ех, кад би ме неко саслушао! Ово потписујем, а Свемогући нека ми одговори. Тужба противника је написана.
36 На рамену свом ћу је носити, као венац ћу је свезати.
37 Сваки корак свој њему бих изнео, као кнез бих му приступио.
38 Ако је њива моја на мене викала и заједно бразде њене плакале,
39 Ако сам без плаћања род њен јео и душу ранијих власника ражалостио,
40 нека ми уместо пшенице трње роди и уместо јечма кукољ.” Завршише се речи Јовове.