1А сада ми се подсмевају млађи од мене, чије очеве не бих ставио с псима стада свога.
2Шта ће ми снага руку њихових кад су старошћу исцрпљени?
3Погођени су бедом и глађу, сушили су се у тамној пустињи.
4Скупљали су зеље по пустарама и смрекино корење за храну.
5Од људи су изгнани, вичу за њима као за лоповима.
6Живели су по страшним увалама, по јамама у земљи и пећинама.
7У грмљу су рикали, у трњу су се скупљали.
8Били су деца будала, без имена, из земље прогнани.
9Сад ми се у песмама ругају и служим им за причу.
10Гаде ме се, беже од мене и у лице ме пљују.
11Он ми је уже одрешио и узду избацио.
12Здесна руља наваљује, ноге ми саплићу, пут ми засипају да ме упропасте.
13Стазе су ми раскопали, желе да ме униште и нико их не омета.
14Кроз широки пролом навиру, кроз развалине наваљују.
15Страхоте навалише на мене, углед мој нестаде као ветар, као облак пролази спасење моје.
16Сада се у мени душа моја растаче, дани патње ме зграбише.
17Ноћу ме пробада у костима, муке ми не дају одмор.
18Патња ми је одећу излизала, као оковратник ме стеже.
19У блато ме је бацио, ја сам као прах и пепео.
20Вичем теби, ти не одговараш, пред тобом стојим, а ти не мариш.
21Постао си суров према мени, удараш ме руком тешком.
22Подижеш ме и вихору препушташ, у грмљавини ме потресаш.
23Знам, ти ме у смрт водиш, у обитавалиште где иду сви живи.
24Ипак, зар онај који пада не пружа руку за помоћ и зар не виче кад је у невољи?
25Зар нисам плакао над несрећником и душа ми саосећала са убогим?
26Надао сам се срећи, а дође несрећа, очекивао сам светлост, а дође мрак.
27У мени кључа и не смирује се, дођоше ми дани мучни.
28Поцрнео сам, али не од сунца, устајем и пред свима вичем.
29Постао сам брат шакалима и друг птичуринама пустињским.
30Кожа ми се љушти и тамни, а кости ми у грозници горе.
31Харфица ми се у нарицаљку претвори и свирала моја у тужбалицу.