Job 32
1 Тада она три човека престадоше приговарати Јову јер се у њиховим очима оправдао.
2 Онда се Елијуј, син Варахилов из Вуза, из рода Рамова, разгневи на Јова што се сматрао праведним пред Богом.
3 Он плану гневом и на три пријатеља што не осудише Јова иако су га оптуживали.
4 Елијуј је чекао да проговори Јову јер су они били старији од њега.
5 Кад Елијуј виде да она тројица немају шта да одговоре, гнев му се распламса.
6 Тада проговори Елијуј, син Варахилов из Вуза, и рече: „Ја сам млад, а ви сте стари. Зато сам се плашио и устезао да изнесем шта мислим.
7 Мислио сам: ‘Нека говори старост и број година познаје мудрост.’
8 Међутим, дух у људима је дах Свемогућег који их уразумљује.
9 Не доносе године увек мудрост, нити старци просуђују мудро.
10 Зато вам кажем да ме саслушате, да изложим шта мислим.
11 Ето, сачекао сам да изговорите, пратио сам ваше излагање док сте речи бирали.
12 Слушао сам вас пажљиво и, гле, нико Јова није убедио да му речи оповргне.
13 Немојте да кажете: ‘Наишли смо на мудрост! Само Бог може да му се одупре, а не човек!’
14 Он није мени речи упутио, па нећу ни да му вашим речима одговорим.
15 Они се боје, не одговарају, немају речи!
16 Чекао сам, а они не говоре! Стоје и ништа не одговарају!
17 Ја ћу сад да одговорим, изнећу шта мислим,
18 Јер сам пун речи, унутрашњи дух ме нагони.
19 Гле, трбух мој је као вино младо, распукао би се као мешина нова.
20 Хоћу да говорим да ми лакне, отворићу усне своје и казаћу.
21 Ником нећу страну држати, ником нећу ласкати,
22 јер да ласкам не умем, а Створитељ би ме одмах смакнуо.