Job 2
1 Потом дођоше синови Божји да ступе пред Господа. Дође и Сатана међу њима да ступи пред Господа.
2 Тад Господ упита Сатану: „Откуда идеш?” Сатана одговори Господу говорећи: „Пролазио сам и обилазио земљу.”
3 Господ упита Сатану: „Јеси ли видео слугу мога Јова? Нема таквог човека на земљи. То је човек непорочан, исправан, који се боји Бога, а уклања се од зла. Постојан је у непорочности, па си ме узалуд изазвао да га упропастим.”
4 Сатана одговори Господу: „Кожа за кожу. Све што има човек даће за живот свој!
5 Међутим, пружи руку своју, дотакни се костију његових и меса његовог, па ће те у лице грдити.”
6 Господ рече Сатани: „Ето, у твојој је руци. Само му живот сачувај.”
7 Сатана оде од Господа и удари Јова злим приштем од пете до темена.
8 Он узе цреп да се струже, а седео је у пепелу.
9 Тад му рече жена: „Хоћеш ли још да се држиш непорочности своје? Нагрди Бога па умри.”
10 Он јој одговори: „Говориш као што говори лудакиња. Добро смо примили од Бога, а зар зло да не примамо?” И поред свега, Јов не сагреши устима својим.
11 Три пријатеља Јовова чуше за сву невољу која га је снашла и дођоше сваки из свог места. Елифас Теманац, Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин договорише се да заједно дођу да саучествују и да га утеше.
12 Они издалека управише очи своје и не препознаше га. Затим узвикнуше и заплакаше. Раздера сваки свој огртач и посуше се прахом по главама бацајући га увис.
13 Седели су поред њега на земљи седам дана и седам ноћи. Ниједан не проговори ни реч јер су видели да је патња превелика.