Job 1
1 У земљи Узу живео је човек по имену Јов. Тај човек је био непорочан и исправан. Бога се бојао, а од зла се уклањао.
2 Родило му се седам синова и три кћери.
3 Имао је седам хиљада оваца, три хиљаде камила, пет стотина јармова волова, пет стотина магарица и веома много слугу. Тај човек био је моћнији од свих људи на Истоку.
4 Синови његови састајали су се на гозбама сваки свога дана у кући. Позивали су и три сестре да једу и пију с њима.
5 Кад би се изређали с гозбама, Јов би их позивао на очишћење. Устајао је рано и приносио жртве паљенице за сваког од њих. Јов је мислио: „Можда су сагрешила моја деца и у себи похулила на Бога.” Тако је Јов чинио сваки пут.
6 Једног дана дођоше синови Божји да стану пред Господа. И Сатана дође међу њима.
7 Господ упита Сатану: „Одакле долазиш?” Сатана одговори Господу говорећи: „Пролазио сам и обилазио земљу.”
8 Тада рече Господ Сатани: „Јеси ли видео слугу мога Јова? Нема таквог човека на земљи. То је човек непорочан, исправан, који се боји Бога, а уклања се од зла.”
9 Сатана одговори Господу говорећи: „Зар Јов има због чега да се боји Бога?
10 Зар ниси ти оградио кућу његову и све што има? Дело руку његових благословио си и стока му се намножила на земљи.
11 Међутим, пружи једном руку, дотакни све што има, па ће те у лице грдити?”
12 Тада Господ рече Сатани: „Ево, све што има нека је у твојој власти, само на њега немој да дижеш руку своју.” Сатана оде од Господа.
13 Једног дана синови и кћери Јовови јели су и пили у кући свог најстаријег брата.
14 Тада дође гласник Јову и рече: „Волови су орали и магарице су пасле покрај њих.
15 Тад нападоше Савејци, отеше их, а момке побише оштрим мачем. Једини сам ја утекао да бих ти јавио.”
16 Још док је овај говорио, дође други и рече: „Огањ Божји паде с неба, спали овце и момке и уништи их. Само ја утекох да бих ти јавио.”
17 Док је он говорио, дође следећи и рече: „Три чете Халдејаца нападоше камиле и отеше их. Момке побише оштрим мачем и само ја утекох да бих ти јавио.”
18 Док је он говорио, дође следећи и рече: „Синови твоји и кћери твоје јели су и пили вино у кући брата свога најстаријег.
19 И, гле, олуја силна се подиже из пустиње, удари у четири угла куће тако да она паде на децу, која погибоше. Само сам ја утекао да бих ти јавио.”
20 Тада Јов устаде, раздера огртач свој и постриже косу. Паде ничице на земљу и поклони се.
21 Затим рече: „Го сам изашао из утробе мајке своје, го ћу се тамо и вратити. Господ даде, Господ узе, Нека је благословено име Господње!”
22 И поред свега, не сагреши Јов, нити рече безумље Богу.