Job 19
1 Тада Јов одговори говорећи:
2 „Докле ћете душу моју мучити и речима сатирати?
3 Већ сте ме десет пута ружили. Не стидите се што ме мучите.
4 Ако сам заиста порешио, сам носим погрешку.
5 Хоћете ли да се нада мном уздижете и срамоту моју докажете?
6 Знајте: Бог ме је оборио и мрежом својом обмотао.
7 Ево, вичем на неправду – нема одговора! Вапим – нема суда!
8 Заградио ми је пут да не могу да прођем, пустио је таму на све стазе моје.
9 Скинуо је с мене славу моју, збацио је круну с главе моје.
10 Разбио ме је одасвуд и нестајем, као дрво ми је наду ишчупао.
11 Распалио се на мене гнев његов, сврстао ме је међу непријатеље своје.
12 Чете његове дођоше заједно, против мене путеве насипају, сврсташе се око мог шатора.
13 Браћу моју је удаљио од мене, познаници ме избегавају.
14 Ближњи и пријатељи моји напустили су ме.
15 Укућани моји и слушкиње моје гледају ме као странца, туђин сам у очима њиховим.
16 Зовем слугу свога, он се не одазива, молим га устима својим – узалуд.
17 Дах је мој мрзак жени мојој и синовима мирис утробе моје.
18 Чак ме и деца презиру, ругају ми се кад устанем.
19 Мрзе ме сви пријатељи моји, противе ми се они које сам волео.
20 За кожу моју и тело моје прилепиле су се кости моје, остаде ми само кожа око зуба.
21 Смилујте се, смилујте се, пријатељи моји, јер ме је погодила рука Божја.
22 Зашто ме и ви прогоните као Бог и меса мог се нисте најели?
23 Ко би записао речи моје да се урежу као запис?
24 Кад би се урезале у камен длетом гвозденим и оловним за вечни спомен!
25 Међутим, ја знам да је жив искупитељ мој и он ће последњи над прахом стајати.
26 Кад ми се ова кожа распадне, у телу свом Бога ћу видети.
27 Њега ћу гледати ја лично, очима својим, а не туђим, за њим чезне утроба моја.
28 Ви помишљате: ‘Зашто га гонимо и шта да нађемо против њега?’
29 Чувајте се мача! Мач је казна за грех. Знајте да суд постоји!”