Job 20
1 Тад одговори Софар Намаћанин говорећи:
2 „Мисли моје ме нагоне да одговорим, избијају из мене.
3 Чуо сам прекор који ме срамоти, али дух мога разума одговориће.
4 Зар не знаш да одувек, откако је човек на земљи,
5 Слава грешника кратко траје и радост зликовца као трен?
6 Кад би се уздигао до небеса и главом дотакао облаке,
7 нестао би заувек као поган његова. Који су га видели питаће: ‘Где је он?’
8 Као сан ће ишчезнути без трага, нестаће као утвара ноћна.
9 Око које га је гледало неће га више гледати, место његово неће га гледати.
10 Деца ће његова просити од сиромашних и руке његове враћаће оно што је приграбио.
11 Иако му је тело бујало младошћу, и оно ће у праху лежати.
12 Злоћа му је била слатка у устима његовим, њу је сакрио под језик свој,
13 Чува је и не пушта њу, него је задржава у грлу свом.
14 Ипак ће се јело његово у утроби распасти, постаће отров змијски.
15 Благо које је прогутао избљуваће, Бог ће му га из трбуха истерати.
16 Отров змијски сисаће, убиће га гујин отров.
17 Неће гледати потоке ни реке по којима теку мед и млеко.
18 Добитак ће враћати и неће зарадити, надокнадиће оно што је узео и неће уживати
19 Јер је тлачио и угњетавао сироте и куће отимао које није зидао.
20 Похлепи његовој није било краја, зато му срећа неће трајати.
21 Прождрљивост му је бескрајна, па благо неће сачувати.
22 Усред изобиља биће у невољи, рука свих сиромашних удариће га.
23 Кад буде пунио трбух свој, послаће на њега Бог силину гнева свог, пустиће као пљусак ту храну на њега.
24 Кад буде бежао од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
25 Он извлачи стрелу која му је леђа пробила, сјајно гвожђе вири из жучи његове, куд год пође страх га обузима.
26 Сва тама му је сачувана у ризници, гута га огањ ни од кога распирен и ко остане у шатору његовом пропашће.
27 Небеса ће открити грех његов, и земља устаје против њега.
28 Приходи куће његове пропашће, нестаће у дану гнев његов.
29 То је доделио Бог човеку зликовцу и такво му наследство оставља због речи његових.”