Job 13
1 Ето, све је то видело око моје и уво моје чуло и разумело.
2 Шта ви знате, знам и ја, ни у чему нисам мањи од вас.
3 Ипак, говорио бих са Свемогућим, радо бих се правдао пред Богом.
4 Јер ви сте ковачи лажи, ви сте бескорисни лекари.
5 Ко би учинио да заћутите, тад бисте постали мудри.
6 Чујте ипак моје правдање и послушајте одговор усана мојих!
7 Зар ћете подржавати Бога лажима и због њега говорити неистину?
8 Хоћете ли му се улагивати, хоћете ли га бранити?
9 Да ли би било добро за вас да вас он испита? Да ли бисте га преварили као што се варају људи?
10 Он би вас строго казнио због ваше тајне пристрасности.
11 Зар вас величина његова не плаши? Зар вас није страх од њега?
12 Ваше мудре изреке су пепео, ваши закони су ровови од блата.
13 Ћутите и пустите ме да ја говорим! Нека ме снађе било шта!
14 Зашто бих кидао месо своје зубима својим и душу своју стављао у руке своје?
15 Ето, и да ме убије, уздаћу се у њега, али бранићу пред њим пут свој.
16 То ће ми бити спасење јер зликовци не долазе пред њега.
17 Слушајте пажљиво речи моје и у уши нека вам уђе говор мој!
18 Ево, спреман сам за расправу, знам да сам у праву.
19 Ко ће да се расправља са мном? Сада ћутим и умирем.
20 Две ствари немој да ми учиниш па се нећу сакривати пред тобом:
21 Уклони руку своју од мене и страх од тебе нека ме не плаши.
22 Потом ме зови преда се и одговараћу, или ја да говорим, а ти да ми одговараш.
23 Колико је безакоња и грехова мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој!
24 Зашто скриваш лице своје и непријатељем ме сматраш?
25 Хоћеш ли да скршиш лист који ветар носи и прогонити суву сламку?
26 Пишеш ми горчину, наводиш ми грехове младости.
27 Стављаш ноге моје међу кладе, пратиш ми кораке и стопе моје ограничаваш.
28 Распадам се као труло дрво, као одећа коју мољац нагриза.