1Тад Јов одговори и рече:
2„Ви сте свакако род људски с којим ће мудрост умрети!
3И ја имам разум као и ви, ни у чему нисам мањи од вас. Ко не зна такве ствари?
4Подсмех сам ближњима својим што призивам Бога да ми одговори. Подсмех сам иако сам праведан и непорочан.
5Срећник мисли: ‘Презири несрећнике! Удари оног коме нога клеца!’
6Мирни су шатори разбојника, безбрижни су они који гневе Бога, Бог им даје руком својом!
7Упитај стоку, и поучиће те, и птице небеске, и објасниће ти.
8Погледај земљу и показаће ти, рибе морске ће ти приповедати.
9Ко не зна да је све то рука Господња створила?
10У руци је његовој душа свих бића и дух сваког тела човечјег.
11Зар уво не распознаје говор као што непце разазнаје јело?
12У седом је мудрост и у дуговечности разум.
13У Богу су мудрост и снага у њему су савет и разборитост.
14Гле, што он разгради нико неће саградити, оног ког затвори нико не ослобађа.
15Он заустави воде и настаје суша, пусти их и потопе земљу.
16У њему су снага и разум, његови су и преварени и варалица.
17Он чини да саветници иду босоноги, а судије да полуде.
18Он развезује појас царевима и опасује бедра њихова.
19Чини да свештеници иду босоноги и моћнике обара.
20Он одузима реч говорницима и старцима расуђивање.
21Излива презир на племиће и јунаке распасује.
22Открива шта је у тамним дубинама и изводи сен смртни на видело.
23Он умножава варваре и уништава их, он проширује варваре и ограничава их.
24Он узима поглаварима разум тако да лутају без пута по пустињи.
25Они пипају по тами без светлости, тетурају се као да су пијани.