Job 11
1 Тада Софар Намаћанин одврати и рече:
2 „Зар се неће одговорити на ове многе речи? Зар је причалица у праву?
3 Хоће ли твоје празне речи ућуткати људе? Да ли се ругаш а да те нико не посрами?
4 Ти си рекао: ‘Моје схватање је исправно, и чист сам у очима твојим.’
5 Међутим, кад би Бог хтео да говори, устима својим да ти одговори,
6 Да ти саопшти тајне мудрости, којих је двоструко више, схватио би да те Бог прекорева мање него што су недела твоја.
7 Можеш ли ти да докучиш тајне Божје или да схватиш савршенство Свемогућег?
8 Оно је више од небеса, шта ћеш учинити? Дубље је од подземља, шта ћеш сазнати?
9 Дуже је од земље, шире од мора.
10 Ако се приближи, затвори, осуди, ко ће му бранити?
11 Он препознаје неваљалце, види грех а да не посматра.
12 Човек безуман постаје разуман, дивљи магарац човек постаје.
13 Ако ти усмериш срце своје и руке своје пружиш к њему,
14 ако безакоње уклониш из руке своје и не даш да зло буде у шатору твом,
15 онда би подигао лице своје, био би постојан и не би се бојао.
16 Заборавио би своје патње и сећао би их се као воде која је протекла.
17 Твој живот би сијао јасније него подне, тама би се променила у свануће.
18 Уздаћеш се у сигурној нади, гледаћеш око себе и мирно спавати.
19 Одмараћеш се, нико те неће узнемиравати и многи би ти се умиљавали.
20 Грешницима ће се очи угасити, неће имати уточишта, смрт ће им бити надање.”