Job 10
1 Додијао је души мојој живот мој. Пустићу из себе јадање, говорићу у горчини душе своје.
2 Обраћам се Богу: ‘Немој да ме осудиш! Кажи ми за шта ме осуђујеш?
3 Зар је добро да ме притискаш, да одбацујеш дело руку својих, а прихваташ савет зликоваца?
4 Јесу ли твоје очи телесне? Гледаш ли као што види човек?
5 Јесу ли твоји дани као дани човечји, а године твоје као век људски
6 па истражујеш кривицу моју и испитујеш грех мој?
7 Ти знаш да нисам крив и да не могу да се избавим из руке твоје.
8 Руке твоје су ме створиле и начиниле, зашто ме уништаваш?
9 Сети се да си ме од земље начинио и у прах ме враћаш.
10 Зар ме ниси као млеко разлио и учинио да се као сир згуснем?
11 Заоденуо си ме кожом и месом, исплео си ме од костију и жила.
12 Живот и милост си ми даривао, старење твоје чувало је дух мој.
13 Сакрио си то у срцу свом, али знао сам да је то у теби.
14 Ако сам згрешио, видео си ме, ниси ми безакоње опростио.
15 Ако сам скривио, тешко мени! Ако сам исправан, не смем главу да подигнем насићен срамотом и напојен несрећом.
16 И ако се подигнем, гониш ме као лав, на мени чудеса чиниш.
17 Супротстављаш ми нове сведоке, распаљујеш гнев против мене, нове чете шаљеш против мене.
18 Зашто си ме из материце извадио? Да сам умро, око ме не би видело.
19 Био бих као да ме није било, из материце би ме у гроб однели.
20 Зар ми није мало дана остало? Одступи од мене да бих се мало провеселио
21 Пре него што одем без повратка у земљу таме и сени смртне,
22 земљу дубоке таме смутње и сени смртне, где је светлост као тама.’”