Jeremiah 6
1 Бежите из Јерусалима, синови Венијаминови! У Текуји дувајте у трубу, замахните заставом према Вет-Акерему, јер са севера несрећа прети и пропаст велика.
2 Разрушићу лепу и умилну кћер сионску!
3 Долазе јој пастири са стадима својим, разапињу око ње шаторе, сваки место одређује.
4 Спремите се за бој против ње! Устаните да нападнемо у подне! Тешко нама, дан се завршава, продужују се сенке вечерње!
5 Устаните да ударимо по ноћи, разоримо палате њене!
6 Овако говори Господ Саваот: „Посеците дрвеће и начините опкоп око Јерусалима! То је град који треба казнити, свуда је у њему тлачење.
7 Као што студенац чува воду свежу, тако из њега зло извире. Насиље и отимање чује се у њему, преда мном су само болови и ране.
8 Поправи се, Јерусалиме, да се не бих удаљио од тебе, да те не претворим у пустињу, у земљу ненастањену!”
9 Овако говори Господ Саваот: „Пабирчиће се као у винограду остатак Израиљев. Као берач пружиће руку према чокоту.
10 Коме да говорим и кога да опомињем да би ме чуо? Гле, подсмевају се речи Господњој, није им мила!
11 Препун сам гнева Господњег. Изнемогох уздржавајући се! Излићу га на децу по улици и на скупове младића. Све ће прекрити: човека и жену, старог и престарелог.
12 Другима ће припасти куће њихове, њиве и жене скупа кад пружим руку своју на становнике земље”, говори Господ.
13 „Од најмањег до највећег сви грабе добит. Од пророка до свештеника, сви варају.
14 Олако лече рану народа мог вичући: ‘Мир, мир’, а мира нема.
15 Требало би да се постиде што су гадости чинили. Они се не стиде и не знају шта је срам. Зато ће пасти са оним који падају, срушиће се кад их казним”, говори Господ.
16 Овако говори Господ: „Станите на путеве и погледајте. Питајте за стазе старе. Који пут ка добру води? Идите по њему и смириће се душе ваше. Они рекоше: ‘Нећемо да пазимо!’
17 Поставио сам вам стражаре: Пазите на звук трубе! Они рекоше: ‘Нећемо да пазимо!’
18 Зато чујте, варвари, и схвати, зборе, шта се дешава!
19 Чуј, земљо! Ево, ја доносим зло на овај народ. То је плод наума њихових. Не слушају речи моје и одбацише закон мој.
20 Шта ће ми тамјан који из Саве долази и цимет мирисни из земље далеке? Ваше жртве паљенице нису ми угодне, нити су ми драги приноси ваши.”
21 Зато овако говори Господ: „Ево, постављам препреке народу овом. Саплешће се и очеви и синови заједно, погинуће сусед и пријатељ.”
22 Овако говори Господ: „Ево, долази народ из земље северне, диже се с крајева земље народ велик.
23 Лук и копље носиће, окрутан је и немилосрдан. Као море бучи глас његов. На коњима ће јахати. За борбу су као један, против тебе, кћери сионска.
24 Чули смо о њему и руке нам клонуше. Страва нас обузима и бол као у породиље.
25 Не излазите у поље и не идите путем, јер прете мачеви непријатеља одасвуд.
26 Кћери народа мог, припаши кострет и по пепелу се ваљај! Наричи као за сином јединцем и ридај горко. Изненада долази затирач наш.
27 Поставих те за испитивача чврстог народу мом да сазнајеш и испиташ пут његов.
28 Они су одметници најгори. Кваре се као бронза и гвожђе.
29 Мех дахће да се олово растопи. Узалуд се претапа, јер се зло не може издвојити.
30 Зову их ‘одбачено сребро’ јер их је Господ одбацио.”