1Бежите из Јерусалима, синови Венијаминови! У Текуји дувајте у трубу, замахните заставом према Вет-Акерему, јер са севера несрећа прети и пропаст велика.
2Разрушићу лепу и умилну кћер сионску!
3Долазе јој пастири са стадима својим, разапињу око ње шаторе, сваки место одређује.
4Спремите се за бој против ње! Устаните да нападнемо у подне! Тешко нама, дан се завршава, продужују се сенке вечерње!
5Устаните да ударимо по ноћи, разоримо палате њене!
6Овако говори Господ Саваот: „Посеците дрвеће и начините опкоп око Јерусалима! То је град који треба казнити, свуда је у њему тлачење.
7Као што студенац чува воду свежу, тако из њега зло извире. Насиље и отимање чује се у њему, преда мном су само болови и ране.
8Поправи се, Јерусалиме, да се не бих удаљио од тебе, да те не претворим у пустињу, у земљу ненастањену!”
9Овако говори Господ Саваот: „Пабирчиће се као у винограду остатак Израиљев. Као берач пружиће руку према чокоту.
10Коме да говорим и кога да опомињем да би ме чуо? Гле, подсмевају се речи Господњој, није им мила!
11Препун сам гнева Господњег. Изнемогох уздржавајући се! Излићу га на децу по улици и на скупове младића. Све ће прекрити: човека и жену, старог и престарелог.
12Другима ће припасти куће њихове, њиве и жене скупа кад пружим руку своју на становнике земље”, говори Господ.
13„Од најмањег до највећег сви грабе добит. Од пророка до свештеника, сви варају.
14Олако лече рану народа мог вичући: ‘Мир, мир’, а мира нема.
15Требало би да се постиде што су гадости чинили. Они се не стиде и не знају шта је срам. Зато ће пасти са оним који падају, срушиће се кад их казним”, говори Господ.
16Овако говори Господ: „Станите на путеве и погледајте. Питајте за стазе старе. Који пут ка добру води? Идите по њему и смириће се душе ваше. Они рекоше: ‘Нећемо да пазимо!’
17Поставио сам вам стражаре: Пазите на звук трубе! Они рекоше: ‘Нећемо да пазимо!’
18Зато чујте, варвари, и схвати, зборе, шта се дешава!
19Чуј, земљо! Ево, ја доносим зло на овај народ. То је плод наума њихових. Не слушају речи моје и одбацише закон мој.
20Шта ће ми тамјан који из Саве долази и цимет мирисни из земље далеке? Ваше жртве паљенице нису ми угодне, нити су ми драги приноси ваши.”
21Зато овако говори Господ: „Ево, постављам препреке народу овом. Саплешће се и очеви и синови заједно, погинуће сусед и пријатељ.”
22Овако говори Господ: „Ево, долази народ из земље северне, диже се с крајева земље народ велик.
23Лук и копље носиће, окрутан је и немилосрдан. Као море бучи глас његов. На коњима ће јахати. За борбу су као један, против тебе, кћери сионска.
24Чули смо о њему и руке нам клонуше. Страва нас обузима и бол као у породиље.
25Не излазите у поље и не идите путем, јер прете мачеви непријатеља одасвуд.
26Кћери народа мог, припаши кострет и по пепелу се ваљај! Наричи као за сином јединцем и ридај горко. Изненада долази затирач наш.
27Поставих те за испитивача чврстог народу мом да сазнајеш и испиташ пут његов.
28Они су одметници најгори. Кваре се као бронза и гвожђе.
29Мех дахће да се олово растопи. Узалуд се претапа, јер се зло не може издвојити.
30Зову их ‘одбачено сребро’ јер их је Господ одбацио.”