Jeremiah 5
1 Прођите улицама јерусалимским, гледајте и увидите. Тражите по трговима његовим. Ако нађете једног који правду чини и истину тражи, ја ћу му опростити!
2 Ако и говоре: „Живог ми Господа”, криво се заклињу.
3 Господе, нису ли очи твоје управљене истини? Бијеш их, али их не боли, сатиреш их, али одбацују поуку твоју. Тврђе им је чело од камена, неће да се обрате.
4 Ја рекох: „То су мали људи, зато раде лудо јер не знају пут Господњи ни правицу Божју.”
5 Поћи ћу угледнима и њима ћу говорити јер они знају пут Господњи и правицу Бога свог. Међутим, они јарам сломише и конопце покидаше.
6 Зато ће их напасти лав из шуме, давиће их вук пустињски, рис вреба пред градовима њиховим. Ко из њих изађе, биће растргнут јер су бројни греси њихови и велик је отпад њихов.
7 „Зашто да ти опростим? Напустили су ме синови твоји, заклињу се лажним боговима. Ја их наситих, а они прељубу учинише, у јавну кућу нагрнуше.
8 Постадоше као коњи угојени, сваки тежи за женом ближњег свог.
9 Зар да их не казним због тога”, говори Господ, „и да се не освети душа моја варварском народу?
10 Попните се на зидине и порушите их! Развалите их, али не сасвим! Поломите све пречаге јер нису Господње!
11 Сасвим су ме изневерили дом Израиљев и дом Јудин”, говори Господ.
12 „Одрекоше се Господа и вичу: ‘Нема га! Неће нас зло снаћи, нећемо видети ни глад, ни мач.
13 Пророци су као ветар, нема у њима поуке. Нека им тако буде!’”
14 Зато овако говори Господ, Бог Саваот: „Кад тако говорите, гле, ставићу речи своје у уста ваша као огањ, а тај народ као дрва да буде спаљен.
15 Гле, изгалека доводим варваре на вас, доме Израиљев”, говори Господ, „силне варваре, варваре од давнина, варваре чији језик не знаш, нити разумеш шта они говоре.
16 Тоболац им је као гроб отворен, а сви су јунаци.
17 Они ће појести летину твоју и хлеб твој. Јешће ти синове твоје и кћери твоје, јешће овце твоје и говеда твоја, јешће лозу твоју и смокву твоју. Мачем ће затрти градове утврђене у које се ти уздаш.
18 Међутим, ни тада”, говори Господ, „нећу те сасвим уништити.
19 А кад буду питали: ‘Зашто нам Господ, Бог наш, учини све ово?’, тада им одговори: ‘Јер сте мене оставили и служили боговима туђим у земљи својој. Зато ћете туђинцима служити у земљи која није ваша.’
20 Објавите ово дому Јаковљевом и обзнаните по Јудеји говорећи:
21 Чуј ово, народе луди и неразумни: Очи имају, а не виде, уши имају, а не чују!
22 Зар се мене нећете бојати”, говори Господ, „нити дрхтати преда мном? Ја сам песком море ограничио за границу вечну коју неће прелазити. Ако се и таласа, не може ништа. Таласи хуче, али не прелазе.
23 Међутим, народ овај има срце пркосно и непокорно. Он отпаде и отиде.
24 Нису казали у срцу свом: ‘Бојмо се Господа, Бога свог, који нам благовремено даје кишу, рану и позну, и одређује нам недеље предвиђене за жетву.’
25 То нарушише греси ваши, уништише благостање безакоња ваша.
26 Има злочинаца у народу мом. Као птичари вребају и постављају замке да би људе ухватили.
27 Као што је кавез пун птица, тако су пуне преваре куће њихове. Тако постадоше велики и богати,
28 угојени и ухрањени. Прелази сваку меру злоћа њихова. Не брину за правду, не заступају правду сиротом и не бране право убогом.
29 Зар да то не казним”, говори Господ, „да се не осветим народу таквом?
30 Страхоте и грозоте дешавају се у земљи овој.
31 Пророци лаж проричу, свештеници на своју руку раде, а то воли народ мој. А шта ћете на крају радити?”