Jeremiah 7
1 Реч која дође Јеремији од Господа, говорећи:
2 „Стани пред врата дома Господњег и објави онде поруку. Кажи: Чујте реч Господњу сви Јудејци који улазите на ова врата да се Господу поклоните!
3 Овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев: ‘Поправите путеве своје и дела своја, па ћу боравити с вама на месту овом.
4 Не уздајте се у речи лажне: Храм Господњи! Храм Господњи! Храм Господњи!
5 Ако поправите путеве своје и дела своја, ако судите право између човека и ближњег његовог,
6 ако не угњетавате странца, сиромахе и удовице, не проливате крв невину на месту овом и не идете за другим боговима на своју несрећу,
7 тад ћу боравити с вама на овом месту заувек, у земљи коју сам дао оцима вашим.
8 А, гле, ви се уздате у речи лажне и бескорисне!
9 Крадете, убијате, прељубу чините, заклињете се лажно, кадите Валу, трчите за туђим боговима које не знате,
10 а онда долазите, стајете преда ме у храму овом који моје име носи и говорите: Спасени смо! Онда поново чините све те гадости.
11 Зар је храм овај који се зове именом мојим пећина хајдучка у очима вашим? Гле, ја посматрам,’” говори Господ.
12 „Пођите у моје место које је у Силому, где сам, у почетку, поставио име своје. Погледајте шта сам му учинио због злоће народа мог, Израиља.
13 Сад чините иста она недела”, говори Господ, „и премда сам вас унапред опомињао, ви нисте слушали. Кад вас зовем, ви се не одазивате.
14 Зато ћу са храмом овим који се мојим именом зове, у кога се ви уздате, и са овим местом које сам дао оцима вашим поступати као са Силомом.
15 Одбацићу вас од лица свог као што сам одбацио сву браћу вашу, све потомство Јефремово.
16 Ти немој да се молиш за тај народ, не узноси глас ни молбе за њих. Не наговарај ме јер те нећу послушати.
17 Зар не видиш шта раде по градовима јудејским и по улицама јерусалимским?
18 Синови купе дрва, а очеви ложе ватру. Жене месе тесто да испеку колаче царици небеској. Приносе наливе туђим боговима да ме понизе.
19 Зар мене понижавају?”, говори Господ. „Зар не срамоте себе?”
20 Зато овако говори Господ Господ: „Гле, гнев свој и јарост своју излићу на место ово, на људе, на стоку, на дрвеће пољско и на плодове земаљске. Распламсаће се и неће се угасити!”
21 Овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев: „Саставите жртве своје паљенице и приносе своје и једите месо.
22 Ја нисам говорио оцима вашим, нити сам им заповедао за жртве паљенице и за приносе кад сам их изводио из земље египатске.
23 Ово сам им говорио и заповедио: ‘Слушајте глас мој и бићу Бог ваш, а ви ћете бити народ мој. Идите сасвим путем који сам вам заповедио и биће вам добро.’
24 Међутим, они не послушаше, нити пригнуше уво своје, већ пођоше по савету окорелог срца свог. Окренуше ми леђа, а не лице своје.
25 Од дана изласка отаца ваших из земље египатске до данас слао сам вам бројне слуге своје, пророке, благовремено и без престанка.
26 Међутим, оци ваши ме не послушаше, нити пригнуше уво своје. Били су тврдоглави и гори од отаца својих.
27 И кад им кажеш све речи ове, неће те послушати. Ти ћеш их звати, а они се неће одазвати.
28 Зато им реци: ‘Ово је народ који не слуша глас Господа, Бога свога, нити се поправља. Нестаде истине и ишчезе из уста њихових.
29 Пострижи и баци косу своју! Тугуј по голетима, јер Господ одбаци и остави род на који се разгневио.
30 Синови Јудини учинише зло преда мном’, говори Господ. ‘Ставише гадости своје у храм који се именом мојим зове и тако га оскврнише.
31 Поставише Тофету жртвеник у долини синова Еномових да сажижу огњем синове своје и кћери своје, што им никад нисам заповедио и што ми ни на ум пало није.
32 Зато, ево долазе дани’, говори Господ, ‘кад се више неће звати Тофет, нити Долина синова Еномових, него Долина клања.
33 Мртва тела овог народа биће храна птицама небеским и зверима земаљским и неће бити никога да их поплаши.
34 Уклонићу из градова Јудиних и са улица јерусалимских глас радости и глас весеља, глас младожење и глас невесте, јер ће опустети земља.’”