Jeremiah 14
1 Реч Господња Јеремији поводом суше:
2 „Јудеја тугује, пропадају градови њени, на земљи леже, подиже се јаук Јерусалима.
3 Великаши шаљу слуге по воду. Ови долазе до студенца, али воду не налазе. Враћају се с празним посудама постиђени и посрамљени, покривају главу своју.
4 Земља је сасушена јер кише нема по земљи. Збуњени ратари покривају главу своју.
5 Кошута у пољу оставља младунчад своју јер траве нема.
6 Магарци дивљи по висовима стоје, дахћу као шакали. Очи им се гасе јер зеленила нема.”
7 „Ако греси наши против нас сведоче, смилуј се, Господе, ради имена твога! Велико је одступање наше, теби смо згрешили!
8 Надо Израиљева! Спаситељу његов у данима невоље! Зашто си као туђин у земљи, као путник који сврати да преноћи?
9 Зашто си као збуњен човек, као јунак који не може да спасе? Ти си међу нама, Господе, призивамо име твоје, немој нас оставити!”
10 Овако говори Господ за народ овај: „Да, они воле да скитају, не штеде ноге своје.” То се Господу не свиђа. Сада он спомиње безакоња њихова и кажњава за грехе њихове.
11 Потом ми рече Господ: „Немој да се молиш за тај народ и добро његово.
12 Ако и посте, нећу услишити вапај њихов. Ако принесу жртву и принос, неће ми угодити. Истребићу их мачем, глађу и кугом.”
13 Тад рекох: „Ах, Господе, Господе! Ено, пророци им говоре: ‘Нећете мач видети, неће бити глади међу вама, него ћу вам дати мир сигуран на овом месту.’”
14 Господ ми одговори: „Лаж пророкују ти пророци у моје име. Нити сам их послао, нити сам им наложио, нити сам им рекао. Они пророкују лажна виђења, неистинита гатања и жеље срца свог.”
15 Зато овако говори Господ за такве пророке: „Пророци који пророкују у име моје, а које ја нисам послао, и који говоре да неће бити мача ни глади у земљи овој, сами ће од мача и глади погинути.
16 Народ којем су они пророковали лежаће по улицама јерусалимским покошен глађу и мачем. Никог неће бити да покопа њих, жене њихове, синове њихове и кћери њихове. Тако ће се на њих сручити злоћа њихова.
17 А ти им ову реч кажи: ‘Очи моје лију сузе дању и ноћу и не престају. Ударац страшан погоди девојку, кћер народа мог, рана претешка!
18 Ако у поље изађем, ето, мачем побијени! Ако у град уђем, ето, од глади изнемогли! Чак и пророк и свештеник по земљи лута и ништа не схвата.’”
19 „Јеси ли сасвим одбацио Јуду? Да ли Сион омрзну душа твоја? Зашто си нас тако ударио да нам нема лека? Чекасмо мир, али добра нема. Чекасмо време оздрављења, а оно – ужас!
20 Господе, признајемо злоћу своју, и безакоње отаца наших! Теби смо згрешили!
21 Немој нас одбацити ради имена свога! Немој да се обесвети престо славе твоје! Сети се савеза свог с нама и немој га раскидати!
22 Има ли међу киповима варвара онај који кишу даје? Даје ли небо само да киша пада? Ниси ли ти то, Господе, Боже наш? Зато се у тебе уздамо, јер ти све то чиниш.”