Bible

1 Потом ми рече Господ: „И да Мојсије и Самуило стану преда ме, не би се душа моја смиловала народу том. Отерај их испред мене и нека иду. 2 Ако те упитају: ‘Куда да идемо?’, тада им реци: Овако говори Господ: ‘Ко је за смрт – у смрт! Ко је за мач – под мач! Ко је за глад – у глад! Ко је за заробљавање – у заробљеништво! 3 Пустићу на њих четири зла’, говори Господ, ‘мач да их убија, псе да их растржу, птице небеске и звери шумске да их ждеру и затиру. 4 Учинићу да се ужасавају сва царства земаљска због Језекијиног сина Манасије, цара Јудиног, што је у Јерусалиму починио. 5 Ко да се смилује на тебе, Јерусалиме? Ко да се сажали? Ко да сврати да пита како ти је? 6 Ти си ме одбацио’, говори Господ, ‘окренуо си ми леђа. Зато на тебе не дижем руку своју да те затрем. Уморан сам од опраштања. 7 Развејаћу их лопатом на вратима земље. Лишићу деце народ свој и истребићу га, јер се не враћају с путева својих. 8 Биће више удовица њихових него песка морског. На мајке младића довешћу затирача у подне и пустићу на њих изненада узас и страхоту. 9 Малаксала је седмострука мајка, душа јој замире. Сунце јој зађе још за дана, осрамоћена је и постиђена. Што од њих преостане, предаћу под мач, пред непријатеље њихове’”, говори Господ. 10 Авај мени, мајко моја, што си ме родила да се убеђујем и препирем са свом земљом! Ником нисам позајмљивао и ни од ког нисам позајмљивао, а сви ме проклињу. 11 Господ је рекао: „Ако ми не служиш за добро, ако не молиш у дане зле и у дане невоље за непријатеља... 12 Може ли се гвожђе сломити, са севера гвожђе и бронза? 13 Имање твоје и благо твоје предаћу да се разграби због грехова твојих по целој земљи твојој. 14 Предаћу те непријатељима твојим, у земљу коју не познајеш. Распалио се огањ гнева мог који на вас букти.” 15 Господе, ти знаш! Сети ме се, помози и казни прогонитеље моје! Немој да ме зграбиш јер је спор гнев твој. Ти знаш да због тебе поругу подносим. 16 Примио сам као храну речи твоје. Обрадоваше речи твоје и развеселише срце моје. Призивао сам име твоје, Господе, Боже Саваоте! 17 Нисам седео у друштву раскалашних, нити сам се забављао. Седим под руком твојом јер си ме љутњом испунио. 18 Зашто је стална патња моја? Љуте су ране моје и не зацељују. Зар си ти као поток варљив, као вода непоуздана? 19 Зато овако говори Господ: „Ако се вратиш и преда ме станеш, ако раздвојиш драгоцено од безвредног, бићеш као уста моја. Они ће прићи теби, али ти не иди к њима. 20 Учинићу да за тај народ будеш тврд зид бронзани. Они ће те нападати, али те неће освојити јер сам ја с тобом да те спасем и избавим”, говори Господ. 21 „Избавићу те их руку зликоваца и откупићу те из шаке насилника.”