Jeremiah 13
1 Овако ми рече Господ: „Иди и купи себи појас ланен. Опаши се њим, али га не стављај у воду.”
2 Тада ја купих појас по речи Господњој и опасах се њим.
3 Опет ми дође реч Господња која говори:
4 „Узми тај појас који си купио и који је око тебе, па устани и иди на Ефрат. Сакриј га тамо у неку пукотину у стени.”
5 Ја одох и сакрих га код Ефрата, како ми заповеди Господ.
6 После дужег времена рече ми Господ: „Устани и иди на Ефрат и узми појас који сам ти заповедио да га тамо сакријеш.”
7 Ја одох на Ефрат, откопах појас и узех га с места на којем сам га био сакрио и, гле, појас је иструнуо и није био ни за шта.
8 Тада ми дође реч Господња која говори:
9 Овако говори Господ: „Тако ћу уништити охолост Јудину и велику охолост Јерусалима.
10 Тај зли народ који не слуша речи моје, него иде за отврдлим срцем својим, трчи за другим боговима, служи им и клања им се, постаће као тај појас који није ни за шта.
11 Као што појас приања око појаса човека, тако сам хтео да сав дом Израиљев и сав дом Јудин пригне уз мене”, говори Господ, „да буду народ мој, име, понос и слава, али не хтедоше да слушају.
12 Зато им реци ову реч: Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Сваки се врч пуни вином.’ Они ће рећи: ‘Зар не знамо да се сваки врч пуни вином?’
13 Тада им овако реци: Овако говори Господ: ‘Ево, ја ћу испунити пијанством све становнике ове земље, цареве који седе на престолу Давидовом, свештенике, пророке и све становнике јерусалимске.
14 Разбићу их једног о другог, очеве и синове заједно’”, говори Господ. „Нећу пожалити, ни поштедети, нити се смиловати.”
15 Чујте и пазите! Немојте се гордити, јер Господ говори.
16 Подајте славу Господу, Богу своме, док се не смрачи и док се не спотакну ноге ваше по горама тамним. Ви очекујете светлост, а он ће је преокренути у таму смртну и густи мрак.
17 Ако не послушате, плакаће скривено душа моја због охолости ваше. Проливаће сузе очи моје, јер ће заробљено постати стадо Господње.
18 Кажи цару и царици-мајци: „Понизите се сасвим, јер вам круна сјајна с главе пада.”
19 Затвориће све градове јужне, и нико их отворити неће. Сви Јудејци се одводе, сасвим су заробљени.
20 Подигни очи своје и види оне што са севера иду! Где је стадо теби поверено, овце којима си се поносио?
21 Шта ћеш рећи кад те он потражи? Ти си их научио да господаре над тобом. Зар те неће болови спопасти као жену кад се порађа?
22 Ако кажеш у срцу свом: „Зашто ме је то снашло?”, то је због много безакоња твојих. Разгрнуше се скути твоји и оголеше пете твоје.
23 Може ли Етиопљанин да промени кожу своју или рис шаре своје? Можете ли ви добро да чините кад сте на зло навикли?
24 „Зато ћу вас расејати као плеву коју разноси ветар пустињски.
25 То је судбина твоја, твој део који сам одредио”, говори Господ, „јер си ме заборавио и у лаж поуздао.
26 Ја ћу ти скуте до лица подићи, да се види голотиња твоја.
27 Прељубе твоје, вриштање твоје, срамотна блудничења твоја по брежуљцима и по пољима, видео сам гадости твоје. Тешко теби, Јерусалиме, ниси чист! Докле тако?”