Isaiah 38
1 У оне дане разболе се смртно Језекија. Пророк Исаија, син Амосов, дође к њему и рече: „Овако вели Господ: ‘Припреми кућу своју јер ћеш умрети. Нећеш оздравити.’”
2 Тада Језекија окрете лице према зиду и помоли се Господу.
3 Он рече: „О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и пуним срцем и да сам чинио оно што је угодно очима твојим.” Потом Језекија заплака горко.
4 Тад дође Исаији реч Господња:
5 „Иди и кажи Језекији: Овако говори Господ, Бог праоца твога Давида: ‘Услишио сам молитву твоју и видео срце твоје. Ево, додаћу твом веку петнаест година.
6 Избавићу тебе и град овај из руке цара асирског. Заштитићу град овај.’”
7 Ово нека ти буде знак од Господа да ће Господ испунити обећање које је дао:
8 „Ево, вратићу сенку по подељцима по којим је ишао на сунчанику Ахазовом уназад за десет подељака.” И врати се сунце десет подељака преко којих је било прешло.
9 Песма Језекије, цара Јудиног, коју је написао кад се био разболео, па оздравио од болести своје:
10 „Ја рекох: усред живота свога ступам пред врата подземља, прекратише се године моје.
11 Рекох: нећу више Господа гледати у земљи живих. Нећу човека видети међу становницима земаљским.
12 Стан се мој руши, одбачен је као шатор пастирски. Као ткач си намотао живот мој и од основе одвојио. Још дан и ноћ и скончаћу.
13 До јутра вичем као да ми лав кости мрви. Још дан и ноћ и скончаћу.
14 Попут ластавице пиштим, као голубица запомажем, очи ми се замаглише гледајући у висину. Господе мој! У невољи сам, избави ме!
15 Шта да кажем? Он ми рече и уради. Проживећу све године своје у јаду душе своје.
16 Господе мој! Кроз то се обнавља. Кроз то живи дух мој. Ти ћеш ме исцелити и сачувати.
17 Гле, горчина ми постаде здравље! Ти си из јаме пропасти избавио душу моју. Иза себе си бацио све грехе моје.
18 Неће те подземље славити, нити ће те смрт хвалити, они који оду доле, не надају се истини твојој.
19 Живи, онај живи тебе слави као ја данас. Отац синове поучава истини твојој.
20 Господ ме спасава, зато свирајмо у све дане живота свога у храму Господњем!”
21 Онда Исаија рече да узму венац од сувих смокава и да ставе на оток, па да оздрави.
22 Тад Језекија рече: „Шта ће бити знак да ћу ићи у храм Господњи?”