1У оно време Валаданов син Меродах Валадан, цар вавилонски, посла Језекији писма с поклоном јер је чуо да је овај био болестан и да је оздравио.
2Језекија се обрадова томе и показа им ризницу своју: сребро, злато, миомирисе, најфиније уље, оружницу своју и све што је било у складиштима. Није било ничега у двору његовом и имању његовом да им није Језекија показао.
3Тад дође пророк Исаија цару Језекији и упита га: „Шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби?” Језекија одговори: „Дошли су к мени из далеке земље, из Вавилона.”
4Исаија упита: „Шта су видели у твом двору?” Језекија одговори: „Видели су све што је у мом двору. Нема ничега у складиштима мојим што им нисам показао.”
5Тада Исаија рече Језекији: „Чуј реч Господа Саваота:
6‘Ево, доћи ће дани кад ће се однети у Вавилон све што је у двору твом и све што су сабирали оци твоји до данас. Ништа неће остати.’ Тако говори Господ.
7А синове твоје, који ће изаћи из тебе и које добијеш, узеће да буду евнуси на двору цара вавилонског.”
8Тад Језекија рече Исаији: „Добра је реч Господња коју си ми саопштио.” Потом додаде: „Бар ће бити мира и сигурности док ја живим.”