Isaiah 37
1 Кад чу то, цар Језекија раздера одећу своју, обуче кострет и оде у храм Господњи.
2 Затим посла Елијакима, управника двора, писара Сомну и старешине свештеничке, одевене у кострет, пророку Исаији, сину Амосовом.
3 Они му рекоше: „Овако вели Језекија: ‘Данашњи дан је дан невоље, казне и ругла. Деца приспеше до порођаја, а нема снаге да се роде.
4 Можда је чуо Господ, Бог твој, речи Равсака, којег је послао цар асирски, господар његов, да се наруга Богу живом. Због тих речи које је чуо можда ће га казнити Господ, Бог твој. Помоли се за ове који су преостали.’”
5 Слуге цара Језекије дођоше пред Исаију.
6 Тад им Исаија рече: „Овако кажите господару свом: ‘Овако говори Господ: Не бој се речи које си чуо кад су ме ружиле слуге цара асирског.
7 Ево, удахнућу му вест због које ће се вратити у земљу своју. Учинићу да и погине од мача у својој земљи.’”
8 Равсак се врати и затече цара асирског како опседа Ливну, јер је чуо да је он отишао од Лахиша.
9 Он је био чуо да је египатски цар Тирака кренуо против њега. Тад он упути посланике Језекији да му поруче:
10 „Овако кажите Језекији, цару јудејском: ‘Немој да те заварава Бог твој у којег се уздаш кад ти говори да Јерусалим неће пасти у руке цара асирског.
11 Ето, чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама које су сатрли. А ти ћеш да се спасеш!
12 Јесу ли избавили богови народе које су сатрли очеви моји: Госанце, Харанце, Ресефе, и синове Еденове који су били у Теласару?
13 Где су цар ематски, цар арфадски, цар града Сефарвима, од Ене и Аве?’”
14 Језекија прими писмо из руке посланика, прочита га, отиде у храм Господњи и разви га Језекија пред Господом.
15 Потом се Језекија помоли Господу говорећи:
16 „Господе Саваоте, Боже Израиљев, који седиш на херувимима! Ти си Бог над свим царствима на земљи! Ти си небо и земљу створио!
17 Господе! Приклони уво своје и саслушај! Отвори, Господе, очи своје и погледај! Чуј све речи Сенахиримове којим ружи Бога живог!
18 Заиста су цареви асирски уништили све народе и земље њихове.
19 Побацали су богове њихове у огањ. Међутим, то нису били богови, него дела руку људских, дрво и камен. Зато су их уништили.
20 А сад, Господе, Боже наш, избави нас из руке његове, да увиде сва царства на земљи да си само ти Господ.”
21 Тад поручи Амосов син Исаија Језекији: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Услишио сам молбу коју си ми послао у вези са асирским царем Сенахиримом.’
22 Ово је реч коју је Господ изрекао за њега: ‘Руга ти се и подсмева девојка, кћи сионска. За тобом маше главом кћи јерусалимска.
23 Коме си се ругао и на кога си хулио? Против кога си глас подигао и подизао очи охоле? На Свеца Израиљевог!
24 Преко слугу својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола попео сам се на високе планине, на врх Ливана. Посекао сам чемпресе високе његове и најлепше кедре његове. Дошао сам до врха његовог, у шуму Кармила његовог.
25 Копао сам и пио воду туђу, исушио сам стопама својим све реке египатске.
26 Зар још ниси чуо? Одавно сам то припремао, од искона сам то замислио. Сад пуштам да се догоди: ти ћеш градове утврђене у рушевине претворити.
27 Становници њихови немоћни, препаднути и збуњени, постадоше као трава у пољу, као трава зелена, као трава на крововима, која се сасуши пре него што сазри.
28 Знам кад ти почиваш, кад излазиш и када улазиш.
29 Ти бесниш на мене и дође ми обест твоја до ушију мојих. Зато ћу ставити брњицу кроз ноздрве твоје, узду у губицу твоју, па ћу те натраг отерати, путем којим си дошао.
30 Нека ти је ово знак: ове ће се године јести што само од себе нарасте и идуће што само роди, а треће године сејте и жањите, садите винограде и једите плод њихов.
31 Што преостане од дома Јудиног, пустиће жиле у дубину и плод ће донети у висину.
32 Из Јерусалима ће изаћи остатак и сачуваће се на Сиону.’ То ће учинити ревност Господа Саваота.
33 Због тога овако говори Господ за цара асирског: ‘Он неће ући у овај град, нити ће стреле у њега бацати. Неће се са штитом њему примаћи, нити ће око њега опкоп копати.
34 Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући.’ Тако говори Господ.
35 ‘Штитићу град овај, сачуваћу га себе ради и ради Давида, слуге свога.’”
36 Тад изађе анђео Господњи и поби у асирском збору сто осамдесет пет хиљада. Кад устадоше ујутру, гле, све сами мртваци!
37 Тад се подиже и оде цар асирски Сенахирим, врати се и остаде у Ниневији.
38 Кад се једном клањао у храму бога свог Нисрока, убише га мачем синови његови Адрамелех и Сарасар. Затим они побегоше у земљу араратску, а на његово место зацари се син његов Есарадон.